Православна вероисповест



Православна црква поштује и чува каноне и одлуке седам Васељенских Сабора, одбацује и не признаје универзални ауторитет папе, данас организована на националном нивоу.

Православна црква није једна црква већ породица независних тела које се називају према нацијама у којима су смештене (Грчка православна црква, Руска православна црква...) Уједињене су по схватању сакрамента, доктрине, литургије, црквеног уређења, али свака од њих сама уређује свој живот. На челу сваке православне цркве је постављен патријарх као старешина. Главни међу њима је Цариградски патријарх  са седиштем у Истанбулу, који ужива нарочите почасти, али нема власт да утиче на остале православне цркве већ је само први међу једнакима.

Православна црква тврди за себе да је једина права Христова црква и да њени корени сежу до првих апостола. Верују у Тројство, Библију као реч Божију, Исуса као Божјег Сина и друге библијске доктрине.

Најзначајније дело на којем се заснива литургија јесте Свето писмо које чини Стари и Нови завет, као и Свето предање. За православље је посебно значајан Нови завет који представља живот и учење Господа Исуса Христа.

Најважнија улога православних храмова је да служе као место где жива Црква - верници, узносе Богу своје молитве а најважнији део црквеног живота јесте Света литургија тј. богослужење, које се служи недељом и другим празницима у храмовима. Осим литургије, врше се јутарње и вечерње молитве, часови и бденија, која уједно имају поучни карактер. Литургију служи свештеник уз присуство верника. Постоје три степена свештеничке службе: ђакон, свештеник и епископ. Епископи или владике су хијерархијски испод патријарха и њихова административна јединица зове се епархија.

Назив: 
Калиграфски рад Светозара Пајића
Област: 
Сликарство
Вероисповест: 
Православна вероисповест
Година настанка документа: 
2016
Материјал: 
Папир
Тип оригиналног културног добра: 
Слика
Опис: 
Библијски догађај, када Архангел саопштава Марији, да ће родити Христа. Икона Благовести - молитва Богородици, Богородице дјево.
Место настанка културног добра: 
Нови Сад
Држава настанка културног добра: 
Р Србија
Формат(и) дигиталног документа: 
Слика
Назив: 
Ауторски радови
Тип језика културног добра: 
Словенски
Област: 
Сликарство
Вероисповест: 
Православна вероисповест
Материјал: 
Папир
Опис: 
Ауторски радови калиграфа Светозара Пајића
Место настанка културног добра: 
Нови Сад
Држава настанка културног добра: 
Србија
Назив: 
Најлепше странице четири Јеванђеља
Тип језика културног добра: 
Словенски
Област: 
Сликарство
Вероисповест: 
Православна вероисповест
Материјал: 
Папир
Опис: 
Рад калиграфа Светозара Пајића, најлепших страница четири Јеванђеља са Хиландара
Место настанка културног добра: 
Нови Сад
Држава настанка културног добра: 
Србија
Назив: 
Најлепше странице четири Јеванђеља
Тип језика културног добра: 
Словенски
Област: 
Сликарство
Вероисповест: 
Православна вероисповест
Материјал: 
Папир
Тип оригиналног културног добра: 
Слика
Опис: 
Рад калиграфа Светозара Пајића, најлепших страница четири Јеванђеља са Хиландара
Место настанка културног добра: 
Нови Сад
Држава настанка културног добра: 
Србија
Назив: 
Најлепше странице четири Јеванђеља
Тип језика културног добра: 
Словенски
Област: 
Сликарство
Вероисповест: 
Православна вероисповест
Материјал: 
Папир
Тип оригиналног културног добра: 
Слика
Опис: 
Рад калиграфа Светозара Пајића, најлепших страница четири Јеванђеља са Хиландара
Место настанка културног добра: 
Нови Сад
Држава настанка културног добра: 
Србија
Назив: 
Најлепше странице четири Јеванђеља
Тип језика културног добра: 
Словенски
Област: 
Сликарство
Вероисповест: 
Православна вероисповест
Материјал: 
Папир
Тип оригиналног културног добра: 
Слика
Опис: 
Рад калиграфа Светозара Пајића, најлепших страница четири Јеванђеља са Хиландара.
Место настанка културног добра: 
Нови Сад
Држава настанка културног добра: 
Србија
Формат(и) дигиталног документа: 
Слика
Назив: 
Откровење Светога Јована Богослова
Тип језика културног добра: 
Словенски
Област: 
Сликарство
Вероисповест: 
Православна вероисповест
Материјал: 
Папир
Опис: 
Црквени преписи
Место настанка културног добра: 
Нови Сад
Држава настанка културног добра: 
Србија
Формат(и) дигиталног документа: 
Слика
Назив: 
Мирослављево јеванђеље
Тип језика културног добра: 
Словенски
Област: 
Сликарство
Вероисповест: 
Православна вероисповест
Материјал: 
Папир
Опис: 
Mирослављево јеванђеље је најзначајнији споменик српске писмености и потиче из 12.века. Писано је за хумског кнеза Мирослава, брата Стефана Немање. Григорије Дијак га је завршио и украсио. Ова књига је у ствари превод грчког јеванђелистара цариградске цркве Св. Софије. До 1896. године се чувало на Хиландару када је поклоњено Александру Обреновићу, а данас се налази у Народном музеју.
Место настанка културног добра: 
Нови Сад
Држава настанка културног добра: 
Србија
Формат(и) дигиталног документа: 
Слика
Назив: 
Хаџијска грамата
Област: 
Административни документ
Вероисповест: 
Православна вероисповест
Датум настанка документа: 
01.01.2015.
Материјал: 
Папир
Тип оригиналног културног добра: 
Текст
Опис: 
Реч ХАЏИ ушла је у нашу освештану традицију и народни живот из језика једноверног и братског народа. Корен ове речи је у грчкој речи αγιοσ (агиос), што значи свет, али не означава светитеља, већ човека који је, благословом Божјим, отишао на поклоњење највећој светињи хришћана – Гробу Господњем, чиме се уврстио међу људе особите посвећености и привржености својој вери у Богочовека Христоса. Писмену потврду свог поклоништва, доказ да је испунио све оно што је ,,свето и честито било и миломе Богу приступачно, у свом несвакидашњем и несвакогодишњем подвигу поклоњења највећим светињама вере Христосове, хаџија добија изображено граматом (повељом) коју издају црквене власти Јерусалимске Патријаршије. Грамату потписује Његово Блаженство Патријарх Јерусалимски. Некада давно је важило правило да се хаџијска грамата добија ако се до Јерусалима иде пешке, међутим, данас ће и они који до места Христове голготе и вазнесења крену авионом, такође, добити Грамату Јерусалимске патријаршије. Као да се тиме поручује како је воља за хаџилуком важнија од форме.
Место настанка културног добра: 
Нови Сад
Држава настанка културног добра: 
Србија
Формат(и) дигиталног документа: 
Слика

Манастир Петковица

Манастир на Фрушкој гори северно од Сремске Митровице. Петковица никада није била самостални манастир, већ 1741. године постаје метох Шишатовца. Вероватно је један од најстаријих манастира на овом подручју, мада тачно време његовог настанка није утврђено. Претпоставља се да је саграђен после обнове Пећке патријаршије 1557. године.

Народна легенда га приписује Јелени Штиљановић, удовици деспота Стефана Штиљановића, која је ту провела и своје последње дане, међутим то тешко да одговара истини. Основни податак на основу којег се претпоставља оквирно време подизања манастира јесте 1556. годинa, где се наводи да је изнад западних црквених врата унутрашњих стајао запис на којем је писало да су црква и трпезарија сазидане у време игумана Акакија. На жалост ни тада се није могла ишчитати из записа година када је црква подигнута, јер је баш тај део био оштећен.

Mеђу очуваним фрескама налазе се поред осталог, осликани Велики празници, Христово страдање и посмртних јављања Христа, три сцене из Богородичиног живота, приказани су још и свети Сава, Стефан Немања, Стефан Дечански и други. Будући да су у то време истовремено живописане цркве манастира Крушедола, Велике Ремете и Хопова, вештије сликарске екипе су биле тамо, а Петковица се морала задовољити мање вештим мајсторима. Фреске су биле у грубим бојама, рађене помало почетнички, а оно што је нарочито приметно јесте да мајстори нису били упућени у анатомију људског тела. Но, од свега тога је најважније да су се оне сачувале.

Црква је грађена у традиционалном стилу српске архитектуре,осликана иконама 1588. године и посвећена светој Петки. Првобитном иконостасу нема трага, а нова олтарска преграда је израђена 1735.године.

У 17.веку манастир је био поприлично запуштен , а митрополит је Пајсије спасио га је рушења од стране Синан-бега.У 18.веку је више пута обновљен.Почетком 19.века конак је био склон паду,порушен је 1908.године.

У току II светског рата црква је напуштена,а што је у њој било старих икона однесено је и растурено.Иконостас је уништен,а крст је пренесен у Музеј Срема у Сремској Митровици.Обнова цркве и чишћење живописа извршени су 1950/52.године,а конзерваторски радови су настављени 1981.године.

Слава манастира Петковица је Преподобна мученица Параскева 8 (26) август и Преподобна мати Параскева- света Петка 27 (14) децембар.

 

Cyrillic
Фотографије: 

Pages

Subscribe to RSS - Православна вероисповест