Манастир Крушедол је основао деспот Ђорђе Бранковић чије је монашко име било Максим и његова мајка Ангелина жена слепог Стефана Бранковића. Претпоставља се да је  изградња трајала од 1509-1513. године када је делимично завршена уз помоћ донација. Док је трајала градња манастира митрополит Максим је имао резиденцију у Успенском манастиру у Београду, повремено долазио у Крушедол да би надгледао радове. Све то је текло јако споро па је готово 50 година трајала изградња манастира.

 Приликом повлачења Турака из Срема 1716. године манастирски конаци су оштећени, а црква спаљена. Обнављање је трајало скоро шест деценија у 18. веку.

Иконостас је компонован од икона из четири периода, на најстаријим су осликани  апостоли са Христом, Богородицом и Св.Јованом Крститељем.

За време другог светског рата манастир није порушен али је опљачкан и однета је велика и вредна ризница.

У манастиру се налазе мошти многих знаменитих Срба : деспота Ђорђа Бранковића и његових родитеља Ангелине и слепог Стефана Бранковића, ту је сахрањен патријарх Арсеније III Чарнојевић, митрополит Исаија Ђаковић, патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента, гроф Ђорђе Бранковић, војвода Стеван Шупљикац, књегиња Љубица Обреновић и краљ Милан Обреновић.

Манастир Крушедол по историјско-културној улози,богатству ризнице,познатом иконостасу и живопису, другим реликвијама спада у један од најзначајних Фрушкогорских манастира.

Манастирска цркава је посвећена празнику Благовештања,а налази се на јужној страни Фрушке горе у атару истоименог села Крушедол.