Манастир Старо Хопово или како се често назива СТАРИ МАНАСТИР, удаљен је 3 километара од Новог Хопова.

Настао је пре турских освајања 1526.године. У турским пореским књигама се помиње у периоду између 1545-1548. Првобитна црква је била саграђена од дрвета али је настрадала у земљотресу 1751. године, а већ следеће године мало даље од тог места сазидана је друга црква која постоји и данас, а посвећена је светом Пантелејмону, док је стари храм био посвећен Светом Николи. У то време црква није била осликана, већ само окречена бело и није имала ни иконостас.

Иако мали, храм је складно сазидан што се посебно односи на пропорције. Данашњи храм је малих размера ( једнобродна базилика која почива на квадратном тамбуру украшена слепим аркадама ), са десетостраним кубетом (изнутра кружно) на угловима украшеним колонетама. Зидана је од тесаног камена и опеке. Кубе због своје величине и облика на неки начин доминира над целом зградом и почива на луцима, а ови на пиластрима. Унутрашњост цркве је веома јасно издељена на припрату, наос и олтар. У једнобродној цркви са куполом богато резбарени иконостас.

Звоник не постоји нити га је икада било. Слично као у Новом Хопову фасада цркве је подељена једним венцем, а горњи део фасаде је украшен слепим аркадама, а у доњем су отворена три прозора и врата. Постоји само једна апсида (олтарска) на источној страни. Унутрашњост цркве је веома јасно издељена на припрату, наос и олтар. У једнобродној цркви са куполом богато резбарени иконостас сликао је 1793-1800. године иришки молер Јефрем Исајловић.

Иконостас је оштећен и демонтиран за време II светског рата, а иконе су склоњене у једну од иришких цркава. Од 1955. све иконе, осим престоних, чувају се у Покрајинском заводу за заштиту споменика културе, где су и конзервиране. Током 1952. године извршене су конзерваторско-рестаураторске интервенције на црквеној грађевини.