Манастир Јазак је манастир Српске православне цркве који се налази на Фрушкој гори, епархија сремска. Изграђен је 1736. године на равном завршетку мале котлине, између два пропланка, на јужној падини Фрушке горе, на потезу познатом под именом Градац. Манастирски комплекс се састоји од цркве са звоником, окруженој са три стране конацима, док је са четврте стране зид и засвођени улаз у манастирску порту. У средини порте је манастирска црква са троспратним звоником. Непосредно уз манастир, на путу према селу Јазак, налази се манастирски прњавор, а на удаљености око два километра, северно од манастира, налазе се остаци манастира Стари Јазак, који је према предању, основао је св. Деспот Јован Бранковић, млађи син св. Стефана Слепог и св. Мајке Ангелине. Био је посвећен Ваведењу Пресвете Богородице (21 новембар/ 4 децембар).

Први писани податак потиче из 1522. године. Помиње се у рукописном Триоду који је преписивао јазачки монах Лаврентије. 

Старом Јаску као женском манастиру није био суђен дуг живот и већ 1774. године бива укинут, а по наређењу аустријских власти он је не само расељен већ и срушен. Осим тога били је наређено да се три преостале калуђерице врате световном животу (игуманија Настасија, Епистимија и Теофана). Ипак, то није био његов крај јер наређење није до краја извршено тако да још 1775. године постоје и манастирска црква и ћелије, али сада у сасвим лошем стању. Чак и након рушења он је постао место где се народ окупљао о Богородичине дане. Последња игуманија манастира је била Настасија (родом из Ирига) која је са монахињом Епистимијом (иначе, својом ћерком) и Теофаном затворила манастир.

Најслабије очувана уметност у манастирима је фрескосликарство. Сачуване су у само неколико манастира и сасвим су различите вредности. Најстарије су оне у Великој Ремети, Крушедолу и Хопову. Скоро редовно се неоправдано истискује уметност опреме црквених рукописних књига минијатурама, која је била нарочито развијена током XVI и XVII века. Истоветна је ситуација и са граверским радовима где се нарочито истицао Христофор Зефаровић (1741. издао чувену Стематографију) и Захарија Стефановић Орфелин. Из области примењене уметности свакако је најзначајнија она са радовима у металу. Од метала највећим делом се користило сребро. У току II светског рата страдали су манастирски конаци, док је црква остала неоштећена. Слава манастира Јазак су Духови (Тројице) - 50. дан после Васкрса.