Код већине фрушкогорских манастира оснивачи су нам остали непознати па је то случај и са манастиром Беочин, о коме има јако мало података. Анхимандрит Фирмилијан који је живео до 1903. каже да су га основали рачански монаси и назвали га Беочином јер је био „ чин, бело лепо дело “ .

У писаним изворима се први пут помиње у турским изворима 1566. затим 1578. па 1588. из којих видимо да је манастир поседовао виноград, баште и да плаћа годишњу дажбину од 700 акчи. Помиње се такође и у руским изворима 1622. када је игуман Логин ишао у Москву тражећи материјалну помоћ, из истих разлога је путовао и 1629. али тада је из неких разлога одговор морао сачекати у Путоваљу.

Манастирски конаци су подизани у  два наврата током 1724. и током 1741. године да би 1765. били спојени у једну целину. Западни конак, заштитни зид на источној страни, јужни конак нижа ограда са стубовима и барокном капијом на северној страни затварали су цркву са свих страна.

По свему судећи и црква представља мешавину утицаја рашког типа градње; облик основе, начин градње и готског стремљење у висину, преломљени лукови, осмоугаони ступци, док је портал мешавина барока и класицизма. Црква има укупно девет уских правоугаоних прозорских отвора који је окружују. Над њом се уздиже високо полигонално кубе.

Опсежна реконструкција манастирског комплекса изведена је 1893. године, а мање измене извршене су 1921. године. Манастир је након II светског рата био у добром стању, а Димитрије Руварац наводи како је братство располагало великом библиотеком од 780 књига као и 63 црквене. Укупно је била 41 рукописна књига и то већином преостале од калуђера из манастира Раче. И у том периоду манастир је материјално добро стајао тако да поседује 2536 јутара пољопривредног земљишта и то се стање одржало све до пред II светски рат када манастир поседује 1971 јутро земље као и вредносне папире акције у руднику. Манастир има веома леп парк који је својевремено подигао архимандрит Димитрије Бранковић. Додуше, он је данас добрим делом и запуштен, али још увек је веома леп са уређеним стазицама и унутрашњим каменим украсима. Осим тога, у парку изнад њега се налази и мала капела саграђена 1905. године. У капелици се налази мали, веома лепо изрезбарени иконостас са укупно 7 икона. У II светском рату манастир је опустошен, а грађевине су остале неоштећене. Слава манастира Беочин је Спасовдан  40. дан после Васкрса.