Католичка црква себе назива Црквом за коју је Исус Христ умро и коју су саградили Апостоли, а над њом Папа има јурисдикцију.

Она обухвата све вернике који су подложни врховном учитељском и пастирском ауторитету папе, и прихватају у великој мери утицај цркве на веру и морал. Међутим свака земља има сопствено устројство и литургијску баштину.

Црквом се називају они који су поверовали у сведочења апостола и прихватили Исуса Христа као свог учитеља, дакле Божја породица, али је пре свега божанско дело.

Католичка црква је подељена на бискупије, а бискупије на жупе. На челу бискупија се налази бискуп, а по хијерархији испод њега су свештеници и ђакони. Сви бискупи по свету сачињавају бискупски колегијум, коме је папа на челу. Црквена служба је трострука и обухвата учење, посвећивање и управаљње.

У 16. веку у западном хришћанству се јавља снажан верско-политички покрет реформације чији је вођа био Мартин Лутер. Тако је западно хришћанство заправо подељено у две основне струје: римокатолицизам и протенстатизам. Расцеп у западном хришћанству кулминирао је мнигим верским ратовима. Сукоб  је проистекао из неприхватања папе као посредника између Бога и верника и одбацивања култа светаца, икона и реликвија.