Манастир Ново Хопово,са црквом св.Николе по својој архитектонској вредности представља најзначајнију сакралну грађевину своје епохе на овим просторима. Први писани помен манастира је из 1451.године. Садашња црква је подигнута 1575-1576.године, а звоник са малом капелом на спрату озидан је 1751-1758 године.

Постоји и предање по ком је манастир основао деспот Ђорђе Бранковић почетком 16 века. Када је нестало деспота и племића, сам народ је преузео на себе бригу о црквама и манастирима и тако наставио да одржава немањићку задужбинску традицију. При подизању Новог Хопова први пут се јављају грађани као ктитори једног великог манастира.

Црква је врло лепо саграђена, па је и данас један од најлепших архитектонских објеката на Фрушкој гори. Она је послужила за узор при градњи цркве св.Николе у Иригу, манастиру Привина глава, Малој Ремети, цркви у Нерадину и др.

Међу фрушкогорским манастирима, Хопово, као књижевни и преписивачки центар, заузимао је једно од првих места.

Црква је по први пут осликана 1608. године. Не зна се ко су били аутори, али се претпоставља да су то били неки сликари из Свете горе, са којима су одржаване тесне везе.

Од обнављања Пећке патријаршије 1554. године, Хопово је друга резиденција београдско-сремског митрополита. С тога су сремску епархију у 18. веку називали и хоповска епархија.

У Хопово је 1757. године дошао Димитрије Обрадовић, који је тамо био замонашен, и добио име по ком је и данас познат, Доситеј. За време Доситејевог боравка у Хопову је основана зографска школа за израду иконостаса.

У манастирској ризници чувано је једно јеванђеље из 1609. године, петохлебница из 1663. године, престони крст рађен 1654. године, бакрорез из 1756. године.

У Хопову је у два маха, кратко време, постојала монашка школа, и то први пут од 1815. до 1819. г., а други пут од 1893. До 1899.

Данас је манастир обновљен, а чине га црква, три крила конака, звоникоградни зид и економске зграде.