Kod većine fruškogorskih manastira osnivači su nam ostali nepoznati pa je to slučaj i sa manastirom Beočin, o kome ima jako malo podataka. Anhimandrit Firmilijan koji je živeo do 1903. kaže da su ga osnovali račanski monasi i nazvali ga Beočinom jer je bio „čin, belo lepo delo.“
U pisanim izvorima se prvi put pominje u turskim izvorima 1566. zatim 1578. pa 1588. iz kojih vidimo da je manastir posedovao vinograd, bašte i da plaća godišnju dažbinu od 700 akči. Pominje se takođe i u ruskim izvorima 1622. kada je iguman Login išao u Moskvu tražeći materijalnu pomoć, iz istih razloga je putovao i 1629. ali tada je iz nekih razloga odgovor morao sačekati u Putovalju.
Manastirski konaci su podizani u  dva navrata tokom 1724. i tokom 1741. godine da bi 1765. bili spojeni u jednu celinu. Zapadni konak, zaštitni zid na istočnoj strani, južni konak niža ograda sa stubovima i baroknom kapijom na severnoj strani zatvarali su crkvu sa svih strana.
Po svemu sudeći i crkva predstavlja mešavinu uticaja raškog tipa gradnje; oblik osnove, način gradnje i gotskog stremljenje u visinu, prelomljeni lukovi, osmougaoni stupci, dok je portal mešavina baroka i klasicizma. Crkva ima ukupno devet uskih pravougaonih prozorskih otvora koji je okružuju. Nad njom se uzdiže visoko poligonalno kube.
Opsežna rekonstrukcija manastirskog kompleksa izvedena je 1893. godine, a manje izmene izvršene su 1921. godine. Manastir je nakon II svetskog rata bio u dobrom stanju, a Dimitrije Ruvarac navodi kako je bratstvo raspolagalo velikom bibliotekom od 780 knjiga kao i 63 crkvene. Ukupno je bila 41 rukopisna knjiga i to većinom preostale od kaluđera iz manastira Rače. I u tom periodu manastir je materijalno dobro stajao tako da poseduje 2536 jutara poljoprivrednog zemljišta i to se stanje održalo sve do pred II svetski rat kada manastir poseduje 1971 jutro zemlje kao i vrednosne papire akcije u rudniku. Manastir ima veoma lep park koji je svojevremeno podigao arhimandrit Dimitrije Branković. Doduše, on je danas dobrim delom i zapušten, ali još uvek je veoma lep sa uređenim stazicama i unutrašnjim kamenim ukrasima. Osim toga, u parku iznad njega se nalazi i mala kapela sagrađena 1905. godine. U kapelici se nalazi mali, veoma lepo izrezbareni ikonostas sa ukupno 7 ikona. U II svetskom ratu manastir je opustošen, a građevine su ostale neoštećene. Slava manastira Beočin je Spasovdan  40. dan posle Vaskrsa.