Nepoznati autor. Izložene minijature su rađene u prvoj trećini 19. veka, što može da se zaključi na osnovu kostima portretisanih osoba. Ovakve vrste portreta su slikane tehnikom gvaša na listu slonovače i zahtevale su veliko umeće, kakvo se vidi i na ovim delima. Minijature su bile naročito popularne u periodu od rokokoa do bidermajera, ali pojavom fotografije sredinom 19. veka ova vrsta slikarstva je naglo nestala.

Nepoznati autor. Slika manjih dimenzija, na kojoj je prikazana mlada žena, odličan je bidermajerski portret s karakterističnim detaljima nakita, frizure i kostima polovine 19. veka. Mnoge novosadske porodice angažovale su domaće i putujuće slikare za izradu ovakvih reprezentativnih portreta na kojima su članovi porodice prikazivani u svom najboljem izdanju.

Polovinom 19. veka, sa sve većom popularnošću stila drugog rokokoa, velika i raskošna ogledala ponovo ulaze u modu. Kao i vek ranije, drvorezbareni ramovi se obilno pozlaćuju, čime su ovakvi predmeti postali veoma raskošni detalji enterijera. Ovakva ogledala su mogle da priušte samo bogate porodice koje su njima ukrašavale svoje salone i predvorja.

Višebojno dekorisana i pozlaćena čaša sa grbom Srbije izrađena je u drugoj polovini 19. veka u nekoj od srpskih fabrika stakla. Cvetna dekoracija u crvenoj boji tipična je za period kasnog bidermajera. U građanskim salonima toga vremena ponekad su čitave vitrine bile pune ovakvih dekorativnih suvenira kao znak da je sopstvenik mogao sebi da priušti skupa putovanja po mondenim i banjskim mestima.

Raskošni luster u obliku gondole je češki rad iz druge polovine 19. veka, u čijem oblikovanju je upotrebljeno bezbojno i braon staklo. Izveden je u kombinaciji osvetljenja sa svećama i petrolejskom lampom, jer u poslednjim decenijama 19. veka osvetljenje na petrolej skoro u potpunosti zamenjuje dotadašnju upotrebu sveća.

Staklena žardinjera sa izgraviranim cvetnim granama, privlači pažnju svojim interesantnim oblikom. Ona je više ukrasni, nego praktičan predmet, kakav se mogao videti u brojnim salonima 19. veka. Dok je širi deo služio kao mali akvarijum, u srednji, izduženi, stavljao se buket cveća, čime se dobijala interesantna dekorativna kombinacija flore i faune.

Servis za kafu, odnosno čaj, proizvod je slavne Pirkenhamerove manufakture porcelana u Češkoj, čiji su proizvodi bili vrlo cenjeni i traženi radi kvaliteta izrade, tipičnog kobaltno-plavog dekora i blistave pozlate. Zahvaljujući činjenici da ovakvo posuđe nije bilo u svakodnevnoj upotrebi, već je, izloženo u salonskim vitrinama, više služilo za reprezentaciju i pokazivanje imovinskog statusa jedne građanske kuće, ono je ostalo očuvano do današnjeg vremena. Ovaj komplet je značajan i po tome što je pripadao porodici poznatog srpskog slikara Save Šumanovića.

Sat u zastakljenoj kutiji je kasnobidermajerski rad na kome se već primećuju rokajni detalji. Interesantan je i po tome što je nekada imao muzički automat koji je na svaki puni sat svirao tada popularne melodije. Jedna od njih je bila i arija iz opere „Norma“.

Dva veoma dobro očuvana portreta na kojima je prikazan nepoznati bračni par dela su Franca Gifingera iz 1864. godine. Ovaj slikar je rođen u Novom Sadu, ali je tokom karijere iza sebe ostavio brojne slične slike širom Vojvodine i Slavonije. Predstavljeni supružnici su tipični predstavnici vojvođanske građanske klase, a naslikani su, u još uvek važećem, bidermajerskom maniru.