Слика

Pages

Назив: 
Поштанске марке из целог света
Опис: 
Поштанке марке из разних крајева планете, прошлог века. На маркама су земље као што су Федеративна Народна Република Југославија, Чехословачка, пошта СССР-а, Румунија, Италија, Аутсрија, Немачка, Пољска, Мађарска, Француска, Румунија, данашња Србија, Хелвеција (римски назив за древну област Европе, смештену између Алпа и Јуре. Швајцарска данас користи тај назив када је неприкладно да се користи једна или сва четири назива на службеним језицима. Тако се име појављује на поштанским маркама, кованицама и слично) и многе друге земље нашег окружења. Мађу маркама, могу се наћи и марке земаља, као што су Канија, Танзанија, Етиопија, Судан, Сирија, Алжир, Мароко, Јордан, Кувајт, Катар, Република Индонезија, Кина, Индија, Израела, Филипини, Канада и САД-а.
Формат(и) дигиталног документа: 
Слика
Назив: 
Реплика Душановог законика
Тип језика културног добра: 
Словенски
Област: 
Административни документ
Епоха: 
Средњи век
Година настанка документа: 
2016
Материјал: 
Папир
Опис: 
Душанов законик (у старим преписима се назива Закон благовјернаго цара Стефана) је, уз Законоправило Светог Саве, најважнији закон (устав) средњовековне Србије. Донет је на сабору властеле и црквених великодостојника, одржаном на Вазнесење Господње, 21. маја 1349. године у Скопљу, и допуњен је на сабору одржаном 31. августа 1354. године у Серу. Закон је усвојен са циљем да се српска држава уреди прописима који би важили за цело царство и подједнако за све поданике.
Место настанка културног добра: 
Нови Сад
Историјат: 
Душанов Законик је урађен на темељима Законоправила. У неким члановима Стефан Душан директно упућује на Законоправило (чланови 6, 8, 11, 101, 109 и 196). Једна трећина Законика је урађена по угледу на одговарајуће прописе византијског права. Велика је сличност чланова 171 и 172 Законика (који прописују независност судства) са деловима из византијског зборника Василике (књига VII, 1, 16-17), које су биле византијска прерада Јустинијановог зборника. Првих 38 чланова посвећено је цркви, затим следе одредбе које се односе на повластице властеле и слободних људи и њихове дужности, a потом одредбе које говоре о обавезама зависног становништва, себара (кметови и земљорадници). У наставку долазе одредбе о судству, о казнама за различите врсте кривичних и других преступа. Душанов законик је садржао 201 члан (према издању Стојана Новаковића из 1898. године), али се, у зависности од сачуваног преписа, састоји од 135 до 201 члана. Законик сачињава јединствену правну целину заједно са два византијска правна акта: Закон цара Јустинијана (Јустинијанов зборник) и скраћена Синтагма Матије Властара. Рад на Законику је започет одмах после крунисања Душана за цара Срба и Грка (у оригиналу: цар Србљем и Грком) 1346. године. У самом називу своје титуле цар Душан је истакао своју намеру да буде наследник Византијских царева, а Српско царство је требало да наследи Византијско царство. Србија је преко Законоправила Светог Саве већ 130 година примењивала римско-византијско право, а Душанов законик је представљао потпуно уједињење српског и византијског правног поретка у читавој држави. Цар Душан је желео да са једне стране Закоником ојача централну власт и учврсти државу, а са друге стране да обузда захтеве српске велике властеле, која се у доба његових освајања прекомерно осилила и својим децентрализмом слабила државну власт. Детаљно су уређена права и обавезе појединих сталежа, као и односи међу сталежима, да би се на тај начин увео ред у држави. Поред прописа којима је уређивао положај српске цркве и властеле, Законик је садржао и прописе брачног права, грађанскоправне и кривичноправне прописе, као и правила судског поступка. С обзиром на ширину области друштвених односа које је уређивао, Законик се може сматрати за устав средњовековне Србије. Нема података о реаговању српске велике властеле и о њеном могућем противљењу овом Законику. У сваком случају, ситуација у Србији се разликовала од ситуације у Чешкој у исто време. Тамо се властела отворено и успешно супротставила законодавном покушају Карла IV. Одлучан отпор чешке велике властеле (панова) спречио је да Majestas Karolina буде усвојена у Сејму. Иако је Душан убрзо после проглашења Законика умро (1355), a српска држава ускоро дошла под Османско царство (1459), Душанов законик је и даље у народу живео, што најбоље доказују многи преписи тог правног споменика све до 18. века. Оригинал Душановог законика није сачуван, али постоји преко 20 преписа. Најстарији препис (вероватно најближи оригиналу) потиче из Струге (14. век). После њега следи препис из Призрена (15. век), који је најпознатији, а затим низ каснијих преписа који се садржином удаљавају од старијих. Законик ће бити упамћен као врховни правни акт који је средњовековну Србију успоставио као правну државу.
Држава настанка културног добра: 
Република Србија
Формат(и) дигиталног документа: 
Слика
Назив: 
Калиграфски рад Светозара Пајића
Област: 
Сликарство
Вероисповест: 
Православна вероисповест
Година настанка документа: 
2016
Материјал: 
Папир
Тип оригиналног културног добра: 
Слика
Опис: 
Библијски догађај, када Архангел саопштава Марији, да ће родити Христа. Икона Благовести - молитва Богородици, Богородице дјево.
Место настанка културног добра: 
Нови Сад
Држава настанка културног добра: 
Р Србија
Формат(и) дигиталног документа: 
Слика
Cyrillic
Назив: 
Изложба - Иринеј Ћирић, епископ бачки (1884-1955) (39)
Опис: 
Обележивач књиге (Библиотека Матице српске) Аутор изложбе: Гордана Петковић, виши кустос Музеја града
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Cyrillic
Назив: 
Аутопортрет/Изложба - Иринеј Ћирић, епископ бачки (1884-1955) (38)
Опис: 
Аутопортрет епископа Иринеја Ћирића, уље на платну, око 1935. (Манастир Ковиљ, Епархија бачка) Аутор изложбе: Гордана Петковић, виши кустос Музеја града
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Година настанка културног добра: 
1935
Cyrillic
Назив: 
Изложба - Иринеј Ћирић, епископ бачки (1884-1955) (37)
Опис: 
1. Сахрана епископа Иринеја, Нови Сад, 1955. (власништво породице Ћирић) 2. Изјава саучешћа епископа захумско-херцеговачког Лонгина поводом смрти епископа Иринеја, 1955. (Библиотека Матице српске) Аутор изложбе: Гордана Петковић, виши кустос Музеја града
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Година настанка културног добра: 
1955
Cyrillic
Назив: 
Изложба - Иринеј Ћирић, епископ бачки (1884-1955) (36)
Опис: 
Штафелај епископа Иринеја Ћирића (Владичански двор у Новом Саду) Аутопортрет епископа Иринеја Ћирића, уље на платну, око 1935. (Манастир Гргетег, Епархија сремска) Аутор изложбе: Гордана Петковски, виши кустос Музеја града
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Година настанка културног добра: 
1935
Cyrillic
Назив: 
Изложба - Иринеј Ћирић, епископ бачки (1884-1955) (35)
Опис: 
1. Епископ Иринеј са свештенством, око 1946. (Библиотека Матице српске) 2. Епископ Иринеј на манастирској слави у манастиру Ковиљ ,јул 1946. (Библиотека Матице српске) 3. Постављење Косте Хаџија за почасног правобраниоца Епархије бачке, 1951. (Владичански двор у Новом Саду) Аутор изложбе: Гордана Петковић, виши кустос Музеја града
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Cyrillic
Назив: 
Аутопортрет/Изложба - Иринеј Ћирић, епископ бачки (1884-1955) (34)
Опис: 
Аутопортрет епископа Иринеја Ћирића, уље на платну, око 1940. (Библиотека Матице српске) Аутор изложбе: Гордана Петковић, виши кустос Музеја града
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Година настанка културног добра: 
1940
Cyrillic
Назив: 
Изложба - Иринеј Ћирић, епископ бачки (1884-1955) (33)
Опис: 
Прамен косе - успомена на монашење (Библиотека Матице српске) Аутор изложбе: Гордана Петковић, виши кустос Музеја града
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 

Pages

Subscribe to RSS - Слика