Православна црква поштује и чува каноне и одлуке седам Васељенских Сабора, одбацује и не признаје универзални ауторитет папе, данас организована на националном нивоу.

Православна црква није једна црква већ породица независних тела које се називају према нацијама у којима су смештене (Грчка православна црква, Руска православна црква...) Уједињене су по схватању сакрамента, доктрине, литургије, црквеног уређења, али свака од њих сама уређује свој живот. На челу сваке православне цркве је постављен патријарх као старешина. Главни међу њима је Цариградски патријарх  са седиштем у Истанбулу, који ужива нарочите почасти, али нема власт да утиче на остале православне цркве већ је само први међу једнакима.

Православна црква тврди за себе да је једина права Христова црква и да њени корени сежу до првих апостола. Верују у Тројство, Библију као реч Божију, Исуса као Божјег Сина и друге библијске доктрине.

Најзначајније дело на којем се заснива литургија јесте Свето писмо које чини Стари и Нови завет, као и Свето предање. За православље је посебно значајан Нови завет који представља живот и учење Господа Исуса Христа.

Најважнија улога православних храмова је да служе као место где жива Црква - верници, узносе Богу своје молитве а најважнији део црквеног живота јесте Света литургија тј. богослужење, које се служи недељом и другим празницима у храмовима. Осим литургије, врше се јутарње и вечерње молитве, часови и бденија, која уједно имају поучни карактер. Литургију служи свештеник уз присуство верника. Постоје три степена свештеничке службе: ђакон, свештеник и епископ. Епископи или владике су хијерархијски испод патријарха и њихова административна јединица зове се епархија.