На југозападним обронцима Фрушке горе, у долини Јарошког потока, налазе се остаци манастира Кувеждин са црквом посвећеном св. Сави, која је настрадалa за време II светског рата. Према легенди, основао га је 1520. последњи српски деспот Стефан Штиљановић. Први пут се помиње у турском дефтеру из 1566–7. као „манастир свети Сава, друго име Кувеждин близу села Ванђинца”. Изградња нове барокне цркве започела је 1818. за време игумана Генадија Кириловића. Као главни извођач радова помиње се Матијас Шимидингер из Новог Сада. Полукружна олтарска апсида, плитке правоугаоне певнице и осмострано кубе без постоља над средишњим делом једнобродне црквене грађевине, представљају типичан пример барокне организације простора. Репрезентативном изгледу храма доприноси фасадна декорација изведена у духу класицизма. Троспратном барокном звонику из 1803. призидана је успешно нова црква, тако да је његова доминација над западним прочељем потпуна. Иконостас Јанка Халкозовића из 1772. замењен је новим, за који је сликану декорацију начинио Павле Симић, а дрвену резбу Георгије Девич. Са Симићевог иконостаса из 1849. сачувано је 20 икона које сведоче о богатству ликовног изражаја ове барокно класицистичке целине. Југоисточно од манастира подигнута је 1779. гробљанска капела.

Кувеждински манастир је делимично обновљен од 1973. до 1975, а приликом радова током 2004. године обновљен је свод, кров над бродом цркве и звоника у целини. Манастир је у Срему одиграо изразиту улогу ширења култа првих српских светитеља - св. Симеона и св. Саве, којима је и био посвећен. Управо стога црквене фреске су углавном приказивале сцене из живота Стефана Немање (св. Симеона) и његовог сина Саве Немањића (св. Саве). Изглед манастира из тог времена (1837/41. године) лепо је видљив на литографији М. Троха. Цртеж приказује манастир са јужне стране. На први поглед просечном гледаоцу би се учинило да посматра слику неког богатог, класицистичког дворца који је окружен парком и дубоком зеленилом. Оно што одише из њега јесте нека узвишена мирноћа и спокој који ту влада. Манастир није успео да избегне злочиначку руку током II светског рата тако да је страдао у толикој мери да од њега постоје само рушевине које одају неку величанствену тугу, али и огромну снагу. Манастир са црквом је разрушен и опустошен. Иконе са иконостаса Павла Симића налазе се у капели на гробљу. Манастирска црква је делимично обновљена.

Слава манастира Кувеждин је Преображење - 19. (6.) августа. Последњих година манастир је поново васпостављен као мушки, а обнова манастира је у току. Манастир је такође 1990. године стављен под заштиту као споменик културе. Обнова манастирске целине траје од 1997. године, под руководством Завода за заштиту споменика културе у Сремској Митровици. Главни покровитеље обнове је Епархија Сремска СПЦ, уз помоћ Министарства културе и осталих републичких и покрајинских тела. Манастирска црква је обновљена, као и јужна страна конака. Најновији обновљени део је улазна капија манастира са најближим конаком. Такође, асфалтиран је и прилаз манастиру са локалног пута са приступним паркиралиштем за аутомобиле и аутобусе. Тиме је омогућена лакша доступност бројним верницима и поклоницима.