Сребрна и позлаћена лира је даровно признање краља Александра Карађорђевића, некад изврсном, Женском певачком друштву из Новог Сада за постигнуте успехе на европским такмичењима између два светска рата. Вођа овог удружења, госпођа Милица Моч, иначе позната као доајен музичког живота у Новом Саду, сачувала је ову лиру и поклонила је Музеју града у знак сећања и као својеврсни омаж богатој музичкој прошлости нашег града.

Један од најинтересантнијих предмета у збирци предмета везаних за музички живот Новог Сада је јубиларни пано Српског занатлијског певачког друштва „Невен“. Израђен је 1925. године, поводом славе друштва, у новосадској граверници „Папирпластика“. На дрвеној подлози окачене су металне значке са именима чланова друштва, духовито аранжиране у облику лире и ловорових гранчица.

Хармонијум, израђен од дрвета, припадао је новосадском композитору, тамбурашу и хоровођи Марку Нешићу. Сличан оргуљама, овај инструмент има простор у коме су смештени клавијатура и мехови са ваздухом. Мале димензије и практичан облик указују да је тип путног хармонијума који су професионални музичари могли да носе са собом.

Портретисани је био познати композитор, диригент и вођа тамбурашког оркестра у Новом Саду, због чега је представљен с атрибутима своје професије: гитаром и нотним папиром. Аутор ове слике је мање познати, али веома солидан међуратни новосадски сликар, Стојан Лазић.

Једнокрилна комода потиче из куће Димитрија Савића, новосадског трговца и кафеџије. То је француски рад из седме деценије 19. века, у стилу Бул, односно тзв. Наполеон III. Комода је окована бронзаним апликацијама и интарзирана седефом, а горња плоча израђена је од тамног мермера, што је било уобичајено за овакав намештај. Купљена је у Будимпешти крајем 19. века и, највероватније, бродом допремљена у Нови Сад.

Скупоценом израдом истиче се јапански комад који је у Музеј града Новог Сада доспео у оквиру легата др Бранка Илића. Све до почетка 20. века, паравани су били обавезан део спаваће собе сваке богатије куће, у складу с моралом тадашње грађанске средине. Овај комад је пример луксузне експортне робе за Европу, а у његовој изради коришћено је резбарено и лаковано дрво, седеф и слоновача.

Стојећа лампа са ширмом и сликаним екраном израђена је у Француској крајем 19. века. Абажур је израђен од свиле и златне чипке, екран осликан уљаном бојом, а окови обликовани од цизелиране бронзе на основи од махагонијевог дрвета. Иако је већ прилагођена за коришћење електричне енергије, форма и материјали од кога је лампа израђена указују на приврженост богате грађанске класе аристократским формама 18. века.

Елегантан сточић за шивење у стилу Бул (Boulle) израђен је од лакованог дрвета, а за његово украшавање употребљени су брозани окови и интарзије, као и разнобојне седефне плочице, инкрустиране у горњу плочу и бочне стране. Овај комад је крајем 19. века купљен у Италији за пунолетство Данице Савић, ћерке Мите Савића, новосадског кафеџије и трговца, некадашњег власника кафане "Бела лађа".

Дело популарног француског сликара Консуела Фулда је стандардни академски рад из друге половине 19. века. Слика је пример типичног ликовног дела, намењеног украшавању грађанских салона, а декоративни ефекти највише су изражени у колориту и осветљењу. Општем утиску раскоши доприноси и богато резбарен, штукиран и позлаћен дрвени рам, међу антикварима познат под називом "флорентинер".

Пар једнокрилних ормана има наглашене еклектичке елементе који су посебно изражени у аплицираној резбарији. Волуте и стилизоване лозице са цветовима и листовима постављене су на свим видним површинама, а у њиховој изради коришћена је и машинска обрада. Ормани су израђени у Футогу током последње трећине 19. века.