Познати српски вајар Тома Росандић је аутор скулптуре мањих димензија, израђене од белог мермера. Фигура девојке настала је у четвртој деценији 20. века, а њена стилизована форма подсећа на дела Ивана Мештровића, у чијем атељеу се Росандић школовао неко време. Дело је доспело у Музеј града Новог Сада као део заоставштине др Бранка Илића, познатог новосадског колекционара.

Декоративни параван, који је некада припадао новосадској породици Моч, дело је Драгутина Инкиострија Медењака, најзначајнијег представника покрета сецесије у српској ликовној и примењеној уметности. Комбинујући интернационални ар нуво у резабарији дрвета и народне мотиве на тканом платну, створио је веома оригиналан комад намештаја, веома популаран у грађанским кућама.

Раскошно зидно огледало израђено је у стилу другог рококоа, највероватније у некој чешкој радионици. На широки рам увијених линија аплицирани су бројни листићи од безбојног брушеног стакла, а равне стаклене плоче огледала гравиране су рокајним картушима. Овакав, изузетно луксузан предмет могао се наћи у аристократским добростојећим грађанским дoмаћинствима на подручју Војводине.

У некој од немачких мануфактура израђена је сребрна посуда за шећер с поклопцем. Припада периоду касног историцизма, а елегантна профилација упућује на неокласицистичке узоре. Овакве посуде обично су биле део већих сервиса за чај и кафу.

Стаклена карафа са сребрним оковима представља изузетно декоративан употребни предмет из епохе историцизма. Настала је у некој од бољих париских радионица, у току друге половине 19. века. Пар оваквих карафа је купила оперска певачица Меланија Бугариновић, чији је дом на београдском Дедињу обиловао сличним предметима.

Сребрни пехар звонастог облика, настао је око 1900. године у радионици Антипе Иванова Кузмичева, московског златара. Пресован и изнутра позлаћиван, пехар је украшен уским венцима, типичним за стил касног историцизма, а једним делом и сецесије.

На овој слици, оперска певачица Меланија Бугариновић је представљена у костиму и пози из Бизеове опере „Кармен“, коју је често тумачила. Дело је 1943. године, на основу фотографије, насликао Васа Поморишац, познати српски међуратни сликар, један од оснивача групе „Зограф“ која се залагала за традиционалну основу националне уметности.

Портрети су дело истакнутог представника мађарског сликарства у Војводини - Олаха Шандора. Представљени су припадници угледне новосадске породице Бељански. Слике имају карактеристике интимистичког сликарства што се огледа у опуштеним позама портретисаних и општој атмосфери слика

Портрет Јована Латинчића насликан је 1929. године. Представљени је важна личност у историји привреде Новог Сада, трговац и власник великих имања.

Слику је 1932. урадио Воја Трифуновић, један од водећих међуратних новосадских сликара. Приказан је новосадски трговац Мирко Ердех, који је у току Другог светског рата страдао у логору Аушвиц. Дело је урађено у стилу академског реализма са намером да остане у породичној заоставштини.