Пурим је празник којим се слави ослобођење јеврејског народа у старом персијском царству од Хаманове завере да га уништи, како је записано у Библији - Књизи о Естери, или на хебрејском "Мегилат Естер".  Јевреји из Краљевине Јудеје који су били одведени у вавилонко ропство у 6-том веку п.н.е., нашли су се под персијском влашћу када су Персијанци освојили Вавилон.  Естера, прелепа млада Јеврејка без родитеља је живела у Персији под стартељством свог ујака Мордехаја, једним од Јевреја праведника (у хебрејској традицији праведници су познати под именом "цадик").  Међутим, лепа Естера је била узета против своје воље у харем Ахашвероша, краља Персије.  Сам Краљ Ахашверош волео је Естеру највише од свих својих жена, али му она ништа није рекла о свом јеврејском пореклу.

Према Књизи о Естери. Хаман, велики царски везир Краља Ахашвероша планирао је да побије све Јевреје, али је његов план био осујећен од стране Естере, која је успела да наговори Краља да, уместо Хамана, постави на место великог везира Мордехаја, у то време дворског службеника, иначе Естериног рођака и очуха.  Јеврејиима је наједном било омогућено, уместо да буду жртве једне злочиначке завере, да се обрачунају са своим непријатељем.  Дан после ове победе је проглашен за празник гозбе и весеља.  Име празника "Пурим" потиче од речи "коцка" која упућује на "бацање коцке", јер је Хаман на тај начин планирао да одреди датум када ће уништити Јевреје.  Зла судбина Јевреја је била измењена захваљујући херојском ангажовању Естере, која је повела борбу за преживљавање Јевреја и правим чудом успела да преокрене дан њиховог уништења у дан њиховог радосног ослобађања.

Пурим се слави сваке године 14-тог дана месеца адара по јеврејском календару, који обично пада крајем фебруара или почетком марта.  Као и Ханука, и Пурим има више национални него верски значај, и спада у групу празника који нису строго регулисани у Тори (јеврејској Библији).  У том смислу, дозвољено је радити на овај празник, укључујући и физички рад, иако у неким деловима јеврејске заједнице постоје одређена ограничења по овом питању.

Пурим је највеселији од свих јеврејских празника.  Временом се развио широк спектар различитих начина прославе Пурима.  Традиционално за Пурим се чита прича из књиге о Естери, и то увече и следећег јутра (Пурим као и сви други јеврејски празници почиње увече, по заласку сунца).  Пурим ГраггерТоком читања се галамом исмејава име злобника Хамана, за шта се користи посебна дрвена чегртаљка позната под јидиш именом "грагер".  За празник Пурим су уобичајени журеви по кућама, приредбе, маскенбали, такмичења за избор лепотица, као и давање поклона у храни и пићу.  Одраслима је дозвољено да пију све док не дођу у стање да више не праве разлику између речи "проклети Хаман" и "благословени Мордехај".  Троугласти колачићи пуњени воћем звани хаманташен, који подсећају на Хаманов троугласти шешир, су посебно популарни и уобичајени.  На Пурим се многи облаће у маскирне костиме и носе маске, слично као што се то ради за Ноћ вештица (Халлоwеен).  У најкраћем, четри главне активности (добра дела, тзв. мицве) за празнични дан јесу: заједничко читање Књиге о Естери, давање поклона са храном пријатељима, добровољна давања за сиромашне и празнична трпеза.

Текст: Јobeograd/

Слика:Хармоника

Лаг БаОмер (међу Сефардима познат као Лаг ЛаОмер) је јеврејски празник који се слави тридесет-трећег дана рачунања периода Омер, и пада 18-тог дана месеца Ијара по јеврејском календару (што одговара периоду април-мај). Етимолошки, име празника у потпуности указује на време празновања: “Лаг” на хебрејском значи "33-ћи дан” - бројна вредност хебрејског слова Л (ламед) је “30”, а слова Г (гиммел) је “3”, тако да ова два слова заједно означавају “33” (слично као код римских бројева). У складу са тим, Лаг БаОмер значи "33-ћи дан у време Омер-а", насупрот Лаг ЛаОмер који значи "33-ћи дан за време Омер-а" – очигледно су оба значења веома логична и разумљива. Период Омер представља период у коме се броји и гласно наводи сваки дан од четрдесет-девет дана (7 недеља) између јеврејских празника Песах и Шавуот. Сама реч "омер" означава библијску меру за запремину (количину) житарица. Традиционално се, другог дана Песаха доносила једна омер-мерица јечма у Храм у Јерусалиму, што је био знак да се може почети са коришћењем житарица из најновије жетве, и представљао почетак рачунања периода Омер. На крају, 50-тог дана од почетка рачунања (што одговара празнику Шавуот), две векне хлеба направљене од пшенице су се доносиле у Храм, чиме је био означен почетак жетве пшенице.

Шавуот (или Шавуос - назив који користе Ашкенази; иначе у преводу: "недеље/седмице") је јеврејски празник који се слави по јеврејском календару 6-тог дана месеца сивана (крајем маја или почетком јуна).  Према традицији Шавуот се слави у знак сећања на дан када је Бог дао Тору (Библију) свеколиком јеврејском народу који се окупио на Синајској Гори, мада повезивање празника Шавуот са "давањем Торе" није експлицитно наведено у библијским текстовима.  Сам празник представља један од три "библијска ходочасничка празника".  Датум слављења Шавуота се директно повезује са празником Песах.  У Тори се наводи седмонедељно одбројавање, које почиње другог дана Песаха и непосредно се наставља са Шавуотом.  Шавуот се слави у Израелу један дан, а у Дијаспори (изван Израела) два дана, иако Јевреји који следе реформски Јудаизам славе Шавуот само један дан и у Дијаспори.

Шавуот се такође повезује са сезоном жетве житарица у Израелу.  У стара времена, жетва житарица је трајала седам недеља, и представљала је време задовољстава.  Почињала је са жетвом јечма у време Песаха и завршавала се са жетвом пшенице у време Шавуота.  Шавуот стога представља празник којим се завршава сезона жетве житарица, слично као што осми дан празника Сукот представља завршетак бербе воћа.  У време постојања Храма у Јерусалиму, било је уобичајено давање две векне хлеба направљене од жита пожњевеног на Сукот.

Традиционално слављење празника Шавуот и данас подразумева одсуствовање са посла, верски део и свечани вечерњи оброк.  Шавуот карактеришу и посебни обичаји (минхагим).  Међу ове обичаје, који су типичнији у ашкенаским заједницама, спадају:
Акдамот - читање литургијских песама за време јутарње службе на Шавуот.  Сефарди не читају акдамот, већ пре вечерње службе певају песму звану ажарот, која подсећа на библијске команде, са навођењем позитивних команди првог дана празника и негативних команди другог дана.
Халав (млеко) - конзумирање млечних производа као што су млеко и сир:
"чеесецаке" (чизкејк) и блинци са сиром и другим филом се традиционално сервирају за Шавуот.

Књига о Рути одговара празнику Шавуот по два основа: опису жетве јечма и пшенице, и Рутиној жељи да постане припадник јеврејског народа, који се разликује тиме што прихвата Тору (Библију).  Шта више, на крају Књиге се описује веза Руте са Краљем Давидом, односно наводи да је Краљ Давид чукун-унук Руте.  Према традицији, Давид је био рођен и умро на дан Шавуота.

Према Мидрашу, на Синајској Гори је неочекивано процвало цвеће у време Мојсијевог примања Торе (Библије) на њеном врху.  Зеленило такође симболизује и причу о Мојсију који је као тромесечна беба пронађен у шикари у колевци која је плутала на води - Мојсије је био рођен 7-мог адара и пуштен 6-тог сивана (по јеврејском календару) низ реку Нил - на исти дан на који је он касније довео јеврејски народ на Синајску Гору да добију Тору (Библију).

Наиме, предмет проучавања може бити било која тема, али су теме из Талмуда, Мишне и Библије најчешће.  У многим јеврејским заједницама, мушкарци и жене узимају учешча на посебним часовима и дискусијама све до саме зоре.

Текст:Црквени Календар

Слика:Јобеоград

Пасха је јеврејски празник којим се обележава излазак Јевреја из египатског ропства под Мојсијевим вођством описаном у Тори, односно у Старом завету.
Пасха је помичан празник који увек пада у пролеће, у суботу, 15. дана месеца нисана, по јеврејском календару.
Педесети дан после Пасхе, слави се празник Шавуот.

Извор:Википедија