Тубишват (такође познат међу Сефардима под именом "Фрутас") је јеврејски празник у месецу шеват (по јеврејском календару), обично негде око краја јануара или почетком фебруара, којим се означава "Нова година дрвећа" (на хебрејском: "Рош Хашана Ла'Иланот"). Тубишват је један од четри новогодишња празника који се спомињу у Мишни. Уобичајено је да се сади дрвеће и једе суво и коштуњаво воће, посебно смокве, урме, суво грожђе, махуне и бадеми. У време празника Тубишват у Израелу обично цвета дивљи бадем. У средњем веку, Тубишват је прослављан уз гозбу воћа, а у складу са описом празника из Мишне као једног од новогодишњих празника. У XВИИ веку је уведен и обичај Тубишват вечери (Ту Бишват Седер), којим се симболично обележавао значај воћа и дрвећа у земљи израелској. Веровало се да се једењем десет врста воћа и пијењем четири врсте вина по одређеном редоследу, и уз рецитовање одговарајућих благослова, људски род и цели свет може довести ближе духовном савршенству. Данас је у Израелу значај Тубишват вечери поновно оживљен и славе је многи Јевреји, како религиозни тако и секуларни. Посебне приче (хагадот) су написане за ову прилику. Тубишват је јеврејски Дан дрвећа. Еколошке организације у Израелу и дијаспори су укључиле овај празник у разне програме за заштиту животне средине. У израелским кубуцима, Тубишват се слави као посебан пољопривредни празник. Преко милион људи учествује сваке године у сађењу дрвећа на овај празник, у програму пошумљавања који организује Јеврејски Национални Фонд. У знак поштовања празника Тубишват који симболизује буђење природе кроз цветање бадема, многе јеврејске институције су прихватиле овај дан за свој интерни празник, и прослављају своју годишњицу на овај дан.

Извор: jobeograd

Ханука представља прославу победе Јевреја Макабејаца над паганском грчко-асиријском војском предвођеном Антиохијем Четвртим, као и посвећења Другог Храма који је био оскрнављен током њихове окупације Јерусалима. Својом победом Макабејци су изборили право да Јевреји поново практикују Јудаизам и на тај нацин спасили монотеизам у свету. Истовремено су и поново успоставили политичку независност за јеврејски народ. То значи да је Ханука, де фацто, прослава јеврејског националног преживљавања и поновне успоставе верских слобода.
Као одговор на верска прогањања и забране успостављене по окупацији земље, Јуда Макаби (реч "макаби" знаци "чекић"), син свештеника Мататеје, и његових четворо браће су организовали покрет отпора чији су следбеници познати под именом Макабејци. Примењујући тактику герилског ратовања, Макабејци су за "дивно чудо" успели да истерају знатно моћнију грчко-асиријску војску из Јудеје. По извојеваној победи, 25-тог дана месеца кислева (по јеврејском календару) године 165-те п.н.е приступило се освећењу и "прочисћењу" Храма. На основу записа у Талмуду, пронађено уље за осветљење Храма било је довољно за само један дан, али је оно горело, за "дивно чудо", пуних осам дана и ноћи - тачно онолико времена колико је требало да се допреми нова количина уља.
Ханука је празник светлости и траје осам дана и ноћи. У знак сећања на сва чуда која су се десила, за Хануку се користи посебан 8-мокраки свечњак (са допунским деветим краком за свећицу на средини свечњака), познатим под именом "Менора за Хануку" или "Ханукија", који гори током свих осам дана и ноћи прославе празника. Паљење свећица у свечњаку представља централни чин целокупне прославе Хануке. Прве ноћи празника пали се прва свећица, а сваке наредне ноћи јос по једна допунска свећица; пламен се разноси посебном свећицом која се чува на краку на средини свечњака. На тај начин, последњег дана празника Хануке горе свих осам свећица на Ханукији, симболизујући осам дана и ноћи непрекидног горења уља у Храму по победи Макабејаца. Паљење свечица треба обављати близу прозора или врата, како би се свима огласила чуда која су се тада догодила. Током паљења свећица, традиционално се изговарају благослови и пева стара песма "Ханерот Халалу", а потом песма "Маоз Цур".
Ханука је весели празник, посебно за децу. По паљењу свећица, сви чланови породице (а често и позвани гости) се окупљају око трпезе где се уз јело и играње игара прославља празник. Традиционална храна за Хануку је пржена и припремљена са доста уља, у знак сећања на чудо да је мала количина уља горела осам дана и ноћи. Најпопуларније јело је ешкенаског порекла: "кромпир-шницла", која представља врсту палачинке од кромпира ("латкас" на јидишу, "лививот" на хебрејском). Данас се једу и посебне крофне за Хануку, познате као "суфганиот" на хебрејском. За Хануку се и традиционално игра "дреидел" ("сивовон" на хебрејском), игра са чигром чија су правила толико проста да их могу играти заједно сви чланови породице, од најмлађих унука до најстаријих бака и дека. Традиционални обичај давања џепарца (новца) деци за Хануку, данас је у многим јеврејским породицама прерастао у обичај дељења поклона за Хануку .

Сукот (познат и као Празник колиба) је јеврејски празник који се слави 15-тог дана месеца Тишри по јеврејском календару, што пада у период крај септембра - крај октобра. То је један од три ходочасницка празника (хебрејски "Шалош Регалим", поред Песаха и Шавуота) када Јевреји одлазе на ходочашће у Храм у Јерусалиму.
Хебрејска реч "сукот" је множина речи "сука" која значи "колиба" (или "кабина"). Празник Сукот има двоструки значај: историјски и пољопривредни. Историјски, Сукот нас подсећа на четрдесето-годишњи период лутања народа Израела по пустињи након излазка из Египта (Ексодус), са намером да се присетимо на крхка привремена покретна станишта (колибе) у којима су тада живели Стари Хебреји. Пољопривредни значај празника се огледа у изражавању захвалности за јесењу бербу - то је и празник жетве/бербе који се понекад баш тако и означава: "Фестивал бербе (жетве воћа)".
Празник Сукот почиње петог дана по Јом Кипуру, и доноси потпуни преокрет у начину празновања, од озбиљног духовног слављења најсвечанијег празника у години Јом Кипура, до радосне прославе једног од највеселијих празника (Сукот се понекад означава и као "Време радовања"). Име празника Сукот се често преводи и као "Празник Табернакла", који, као и многи други преводи хебрејских реци, није увек и најбољи. Овај превод посебно збуњује зато што се реч "Табернакл" (иако има корен у латинској реци "табернацулум" која има значење "шатор") у Библији односи на заветни ковчег - покретну светињу са најсветим стварима из храма, која се на хебрејском зове "мишхан". Очигледно је да се хебрејска реч "сука" односи на привремено грађене колибе, а сигурно не на "свети Табернакл".
Колиба "сука" која се гради за празник треба да има најмање три стране (зида) са ојацаном конструкцијом, док цетврта страна може бити и отворена. Зидови могу бити направљени од различитог материјала, углавном од платна, дрвета, или метала. Кров треба да је привремени, лако покривен свеже посеченим гранама са дрвећа, или било чиме другим што расте на земљи. У складу са традицијом, кров треба да обезбеђује довољну сенку, али и да омогућује да се кроз њега виде звезде током ноћи. Током празника Сукот уобичајено је и обедовање (сервирање оброка) у самој колиби, а понекада и спавање, али не у слуцају кише.
Празник Сукот траје седам дана, при цему се празнично прославља први дан, уз посебне молитве и празничну храну. Остали дани су познати као "Хол ХаМоед" (односно, једноставно као "празницни дани"). Седми дан Сукота се назива "Хошана Раба" ("Велика Хошана" - као референца на традиционално кружно шетање верника током јутарње службе у храму), и има такође посебан значај. Два наредна дана по завршетку празника се називају: "Шемини Ацерет" и "Симха Тора" и представљају засебне празнике, али пошто су повезани са Сукотом, обично се и посматрају као део овог празника.

Познат и као Дан покајања, сматра се најсветијим и најсвечанијим јеврејским празником. У основи празника је "покајање" и "помирење". Јевреји традиционалнообележавају овај свети дан 25-часовним потпуним постом и посвећеношћу молитвама. Храна, пиће, купање, послови са уљем (миропомазање, трљање, мазање, чак и додируља), и брачни односи су забрањени. Пост почиње по заласку сунца, а завршава са почетком ноћи наредног дана.
Служба за Јом Кипур почиње молитвом "Кол Нидре" (користи се и назив "Кол Нидреи"), која је уствари једна "арамејска декларација", а "рецитује" се, односно пева, у синагоги пре почетка вечерње службе за Јом Кипур (мора бити пре заласка сунца). Иако не представља класичну молитву, "сувопарни правни садржај" Кол Нидре-а, са свим пратећим церемонијалним додацима, је још од средњевековног периода допуњаван снажним емотивним тоновима, тако да представља драматични увод у Јом Кипур (због чега се понекад назива и "ноћ Кол Нидре"). Написан је на арамејском, а не на хебрејском језику. Име молитве "Кол Нидре" потиче од уводних речи песме, и значи "сви завети".
Јом Кипур пада десетог дана месеца Тишри по јеврејском календару, и са њим се завршава период Великих Празника. У складу са јеврејском традицијом, Бог одређује на Рош Хашана свачију судбину за текућу годину и уписује је у "Књигу Живота", и чека до Јом Кипура да "запечати" своју одлуку. У време Великих Празника, односно Страшних Дана ("Јомим Нораим"), религиозни Јевреји покушавају да измене своје понашање и траже опроштај за све лоше учињено према Богу и према другима. Вече и дан празника Јом Кипур су предвиђени за јавне и приватне жалбе, исповедања и признавања кривице. На крају празника, Бог прашта и ослобађа своје вернике.
"Талит" (четвороугаони молитвени шал) се простире за вечерњу молитву - једина вечерња служба током целе године која се обавља на овај начин. Празник Јом Кипур се завршава посебном службом "Не'илах", а сам крај празника Јом Кипур се оглашава дувањем у шофар, који означава и крај поста. Јом Кипур је увек једнодневни празник, у самом Израелу, или било где у свету.
Јом Кипур обележавају многи "секуларни" Јевреји, који и не морају славити остале јеврејске празнике. Многи секуларни Јевреји посте и иду у синагогу само на Јом Кипур - шта више за многе секуларне Јевреје период Великих Празника представља једино време када долазе у синагогу. Неки чак и не посте, али обележавају празник у многим другим аспектима.

Рош Хашана, као и други јеврејски празници, представља дан одмора. Рош Хашана се обележава дувањем у шофар, стари музицки инструмент (врста хорне/рога) који се прави од овнујског рога (може бити и од рога јарца, или неких врста антилопа или газела, али не од краве), што симболицно треба да изазове буђења слушалаца из "дремежа" и упозоравање на "долазеци судњи дан". Традиционални хебрејски поздрав за Рош Хашана јесте "шана това", у преводу "добра година", или "шана това ве метука" што значи "добра и слатка година". "Шана това" је уствари скраћена верзија за "Л'шана това тикатеву", која би у директном преводу значила "Будите уписани (у Књигу Живота) за добру годину", али има шире симболично значење: "Нека овај новогодишњи поздрав пожели свима добру годину и добар Божји суд". Јеврејски календар представља луно-соларни календар, који одређује лунарну годину базирану на дванаест лунарних месеци са 29 или 30 дана, и са једним интеркаларним лунарним месецом који се додаје седам пута у периоду од 19 година (једанпут на две до три године), да би синхронизовао 12 лунарних циклуса са нешто дужом соларном годином. Рош Хашана обично пада у време месеца септембра по Грегоријанском календару, што за период 2010-те до 2012-те године одговара: јеврејска година 5771 почиње по заласку сунца 8. септембра 2010, јеврејска година 5772 по заласку сунца 28. септембра 2011 и јеврејска година 5773 по заласку сунца 16. септембра 2012. Историјски гледано, у стара времена је почетак јеврејске године био у јесен и коинцидирао је са почетком пољопривредне године. Јеврејска година је пратила сезоне сетви, раста и жетви кукуруза и осталих житарица, у складу са постојецим кишним периодима, као и сезоне узгоја и брања воћа. У односу на њу успостављен је и редослед слављења других великих пољопривредних празника и прослава у току саме календарске године. Уобичајени јеловник за Рош Хашана обавезно укључује јабуке и мед, који симболизују "слатку нову годину", али се и друга разноврсна јела која носе одређену симболику могу наци на трпези. У зависности од локалних обичаја ("мингах") уобичајен је кувани језик или други делови главе животиња или риба, чиме се симболично указује на "главу године" (значење речи Рош Хашана"). Друга храна која се традиционално сервира јесу урме, црни пасуљ, празилук (праса), спанаћ и тиква, а у многим јеврејским заједницама и нар. Употреба јабука и меда је уведена релативно касно, током средњег века од стране Ашкеназа, али је данас углавном опште прихваћена. Типично, сервира се и округли уплетени хлеб чала ("чаллах") који симболизује заокружене годишње циклусе. У ашкенаским заједницама су уобичајена и посебно припремљена јела од млевене рибе ("гефелте фиш") и колач са медом лекач ("лекач"). Друге ноћи Рош Хашана се сервира свеже воце што треба да симболизује благословену наредну годину. У јеврејској традицији, Рош Хашана није време веселих прослава - напротив, десет дана који следе Рош Хашана и завршавају се са најсветијим јеврејским празником Јом Кипур, престављају период Великих Празника - познат као Страшни Дани ("Јамим Нораим"), односно Дани Покајања. То је време озбиљних размишљања и самоиспитивања, време сагледавања грехова из претходне године и покајања пре доласка самог Јом Кипура. Међу многим обичајима везаним за овај период јесте и тражење помирења и опроштаја од оних којима је нанета неправда током године, као и покајање за учињене грехе према другима.

Извор: Википедија

Слика:Викимедија