Шавуот (или Шавуос - назив који користе Ашкенази; иначе у преводу: "недеље/седмице") је јеврејски празник који се слави по јеврејском календару 6-тог дана месеца сивана (крајем маја или почетком јуна).  Према традицији Шавуот се слави у знак сећања на дан када је Бог дао Тору (Библију) свеколиком јеврејском народу који се окупио на Синајској Гори, мада повезивање празника Шавуот са "давањем Торе" није експлицитно наведено у библијским текстовима.  Сам празник представља један од три "библијска ходочасничка празника".  Датум слављења Шавуота се директно повезује са празником Песах.  У Тори се наводи седмонедељно одбројавање, које почиње другог дана Песаха и непосредно се наставља са Шавуотом.  Шавуот се слави у Израелу један дан, а у Дијаспори (изван Израела) два дана, иако Јевреји који следе реформски Јудаизам славе Шавуот само један дан и у Дијаспори.

Шавуот се такође повезује са сезоном жетве житарица у Израелу.  У стара времена, жетва житарица је трајала седам недеља, и представљала је време задовољстава.  Почињала је са жетвом јечма у време Песаха и завршавала се са жетвом пшенице у време Шавуота.  Шавуот стога представља празник којим се завршава сезона жетве житарица, слично као што осми дан празника Сукот представља завршетак бербе воћа.  У време постојања Храма у Јерусалиму, било је уобичајено давање две векне хлеба направљене од жита пожњевеног на Сукот.

Традиционално слављење празника Шавуот и данас подразумева одсуствовање са посла, верски део и свечани вечерњи оброк.  Шавуот карактеришу и посебни обичаји (минхагим).  Међу ове обичаје, који су типичнији у ашкенаским заједницама, спадају:
Акдамот - читање литургијских песама за време јутарње службе на Шавуот.  Сефарди не читају акдамот, већ пре вечерње службе певају песму звану ажарот, која подсећа на библијске команде, са навођењем позитивних команди првог дана празника и негативних команди другог дана.
Халав (млеко) - конзумирање млечних производа као што су млеко и сир:
"чеесецаке" (чизкејк) и блинци са сиром и другим филом се традиционално сервирају за Шавуот.

Књига о Рути одговара празнику Шавуот по два основа: опису жетве јечма и пшенице, и Рутиној жељи да постане припадник јеврејског народа, који се разликује тиме што прихвата Тору (Библију).  Шта више, на крају Књиге се описује веза Руте са Краљем Давидом, односно наводи да је Краљ Давид чукун-унук Руте.  Према традицији, Давид је био рођен и умро на дан Шавуота.

Према Мидрашу, на Синајској Гори је неочекивано процвало цвеће у време Мојсијевог примања Торе (Библије) на њеном врху.  Зеленило такође симболизује и причу о Мојсију који је као тромесечна беба пронађен у шикари у колевци која је плутала на води - Мојсије је био рођен 7-мог адара и пуштен 6-тог сивана (по јеврејском календару) низ реку Нил - на исти дан на који је он касније довео јеврејски народ на Синајску Гору да добију Тору (Библију).

Наиме, предмет проучавања може бити било која тема, али су теме из Талмуда, Мишне и Библије најчешће.  У многим јеврејским заједницама, мушкарци и жене узимају учешча на посебним часовима и дискусијама све до саме зоре.

Текст:Црквени Календар

Слика:Јобеоград