У прошлости није било других вештачких материјала за прављење одеће,већ искључиво природна животињског порекла. Овчију и јагњећу кожу откупљивале су ћурчије који су морали пре израде,спремити за прераду,скројити,нацифрати,сашити па тек онда продавати.Најлепши женски кожуци,мушки прслуци били су од јагњеће коже.Правили су се и од овчије мада можда више кожуци за сваки дан,пре свега за чобане који су чували стоку по зими.Овчја вуна је дебља,гушћа и крућа те стога и топлија а јагњећа мекша, тања и боље стоји ,нарочито кад је нешто свечано.

Крзнари су правили женске бунде од животињског крзна дивљег порекла.Део бунде од плиша или чоје а главни од крзна вучијег,лисичјег,чинчилиног,зечјег,ракунског. Такве су женске бунде биле најскупље од готово свих других одевних предмета.

Између два светска рата крзно је стално било у моди,ношено чак и у летњим месецима.Од крзна су израђивани и други разноврсни модни детаљи у складу са тадашњим трендовима.

Бунда је представљала право богатство и атрибут једне даме.Жене скромнијих материјалних могучности носиле су бунду или модне детаље направљене од зечје коже. По својој склоности за племенитим крзном,Србија није заостајала за осталим европским државама.