Уље на платну

Назив: 
Булевар Сен Мишел
Cyrillic
Опис: 
Аутор: Богдан Шупут 1938. Уље на платну
Физички опис: 
81 x 65 цм. Потписано доле лево; Шупут
Напомена: 
Уметнички ескпонати ликовне уметности Ђуро Поповића, колекционара.
Ауторска права: 
Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада
Техника: 
Материјал: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Година настанка културног добра: 
1938
Институција: 
Област: 
Назив: 
Кишни дан (река Лепеница)
Cyrillic
Опис: 
Аутор: Бата Вукановић 1934. Уље на картону
Физички опис: 
49,5 x 35 цм. Потписано доле десно: Б. Вукановић
Напомена: 
Уметнички експонати ликовне уметности Ђуро Поповића, колекционара.
Ауторска права: 
Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада
Техника: 
Материјал: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Година настанка културног добра: 
1934
Институција: 
Област: 
Назив: 
Девојка у црвеном
Cyrillic
Опис: 
Аутор: Александар Секулић 1908. Уље на картону.
Физички опис: 
47 x 32,5 цм. Потписано и датирано доле десно; 9/5 А. Секулић 908.
Напомена: 
Уметнички експонати ликовне уметности Ђуро Поповића, колекционара.
Ауторска права: 
Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада.
Техника: 
Материјал: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Година настанка културног добра: 
1908
Институција: 
Област: 
Назив: 
Коњи
Cyrillic
Опис: 
Део изложбе "Бела Русија" Музеја Војводине, аутора виших кустоса Веселинке Марковић и Александра Петијевића.
Држава настанка културног добра: 
Србија
Историјат: 
Дело је део изложбе "Бела Русија" Музеја Војводине, аутора виших кустоса Веселинке Марковић и Александра Петијевића. Октобарском револуцијом 1917. године отпочео је грађански рат у Русији, који је довео до страдања и емигрирања огромног броја људи. Након грађанског рада и пораза јединица Беле армије, преко 2.000.000 људи је напустило своју отаџбину. То је била најбројнија политичка емиграција у 20. веку. Највећи број руских избеглица дошао је у Краљевину СХС после напуштања јужних области Русије. Већина је кретала егзил из великих црноморских лука: Одесе, Новорусијска, Феодосије, Севастопоља, Керча. Од 1919. до 1923. године је, у пет имиграционих таласа, преко Цариграда, Галипоља и Солуна у Краљевину дошло око 40.000 Руса. Готово петина избеглих (око 8.000) нашла је своје уточиште у градовима и местима Бачке, Баната, Барање и Срема. Међу руским избеглицама у Краљевини СХС се, поред војника и официра, нашао и део руске интелектуалне елите и аристократије широког образовања. Из Русије је у Краљевину СХС евакуисано и више средњих војних школа – кадетских корпуса девојачких института. Прве руске колоније у Војводини основане су у Земуну и Панчеву, а затим у Новом Саду, Суботици, Великом Бечкереку, Сомбору, Вршцу и Белој Цркви. Већ 1921. Године руске избеглице биле су размештене у више од 80 села и градова Срема, Баната, Бачке и Барање. У сеоским срединама настањени су и козаци, организовани у козачке станице. У оквиру колонија оснивана су забавишта, основне и средње школе, библиотеке, уметнички кружиоци и друге бројне руске институције. Од нарочитог значаја било је конституисање Руске зграничне цркве у Сремским Карловцима. Кроз делатност наведених институција неговане су духовне везе избеглих Руса са напуштеном домовином. Значајан број руских интелектуалаца попунио је велику празнину у култури, просвети, науци и привреди новоформиране Краљевине СХС.
Ауторска права: 
Музеј Војводине
Датум креирања записа: 
Tuesday, October 7, 2014
Креатор записа: 
Јованка Лекић
Техника: 
Тип оригиналног културног добра: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Година настанка културног добра: 
1930
Назив(оригинални): 
Коњи
Општина: 
Нови Сад
Регион: 
Војводина
Држава: 
Србија
Институција: 
Област: 
Назив: 
Козаци у јуриш
Cyrillic
Опис: 
Део изложбе "Бела Русија" Музеја Војводине, аутора виших кустоса Веселинке Марковић и Александра Петијевића.
Држава настанка културног добра: 
Србија
Историјат: 
Дело је део изложбе "Бела Русија" Музеја Војводине, аутора виших кустоса Веселинке Марковић и Александра Петијевића. Октобарском револуцијом 1917. године отпочео је грађански рат у Русији, који је довео до страдања и емигрирања огромног броја људи. Након грађанског рада и пораза јединица Беле армије, преко 2.000.000 људи је напустило своју отаџбину. То је била најбројнија политичка емиграција у 20. веку. Највећи број руских избеглица дошао је у Краљевину СХС после напуштања јужних области Русије. Већина је кретала егзил из великих црноморских лука: Одесе, Новорусијска, Феодосије, Севастопоља, Керча. Од 1919. до 1923. године је, у пет имиграционих таласа, преко Цариграда, Галипоља и Солуна у Краљевину дошло око 40.000 Руса. Готово петина избеглих (око 8.000) нашла је своје уточиште у градовима и местима Бачке, Баната, Барање и Срема. Међу руским избеглицама у Краљевини СХС се, поред војника и официра, нашао и део руске интелектуалне елите и аристократије широког образовања. Из Русије је у Краљевину СХС евакуисано и више средњих војних школа – кадетских корпуса девојачких института. Прве руске колоније у Војводини основане су у Земуну и Панчеву, а затим у Новом Саду, Суботици, Великом Бечкереку, Сомбору, Вршцу и Белој Цркви. Већ 1921. Године руске избеглице биле су размештене у више од 80 села и градова Срема, Баната, Бачке и Барање. У сеоским срединама настањени су и козаци, организовани у козачке станице. У оквиру колонија оснивана су забавишта, основне и средње школе, библиотеке, уметнички кружиоци и друге бројне руске институције. Од нарочитог значаја било је конституисање Руске зграничне цркве у Сремским Карловцима. Кроз делатност наведених институција неговане су духовне везе избеглих Руса са напуштеном домовином. Значајан број руских интелектуалаца попунио је велику празнину у култури, просвети, науци и привреди новоформиране Краљевине СХС.
Ауторска права: 
Музеј Војводине
Датум креирања записа: 
Wednesday, October 1, 2014
Креатор записа: 
Анамариа Гарабандић
Техника: 
Тип оригиналног културног добра: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Година настанка културног добра: 
1930
Назив(оригинални): 
Козаци у јуриш
Општина: 
Нови Сад
Регион: 
Војводина
Држава: 
Србија
Институција: 
Област: 
Назив: 
Двобој коњаника
Cyrillic
Опис: 
Део изложбе "Бела Русија" Музеја Војводине, аутора виших кустоса Веселинке Марковић и Александра Петијевића.
Држава настанка културног добра: 
Србија
Историјат: 
Дело је део изложбе "Бела Русија" Музеја Војводине, аутора виших кустоса Веселинке Марковић и Александра Петијевића. Октобарском револуцијом 1917. године отпочео је грађански рат у Русији, који је довео до страдања и емигрирања огромног броја људи. Након грађанског рада и пораза јединица Беле армије, преко 2.000.000 људи је напустило своју отаџбину. То је била најбројнија политичка емиграција у 20. веку. Највећи број руских избеглица дошао је у Краљевину СХС после напуштања јужних области Русије. Већина је кретала егзил из великих црноморских лука: Одесе, Новорусијска, Феодосије, Севастопоља, Керча. Од 1919. до 1923. године је, у пет имиграционих таласа, преко Цариграда, Галипоља и Солуна у Краљевину дошло око 40.000 Руса. Готово петина избеглих (око 8.000) нашла је своје уточиште у градовима и местима Бачке, Баната, Барање и Срема. Међу руским избеглицама у Краљевини СХС се, поред војника и официра, нашао и део руске интелектуалне елите и аристократије широког образовања. Из Русије је у Краљевину СХС евакуисано и више средњих војних школа – кадетских корпуса девојачких института. Прве руске колоније у Војводини основане су у Земуну и Панчеву, а затим у Новом Саду, Суботици, Великом Бечкереку, Сомбору, Вршцу и Белој Цркви. Већ 1921. Године руске избеглице биле су размештене у више од 80 села и градова Срема, Баната, Бачке и Барање. У сеоским срединама настањени су и козаци, организовани у козачке станице. У оквиру колонија оснивана су забавишта, основне и средње школе, библиотеке, уметнички кружиоци и друге бројне руске институције. Од нарочитог значаја било је конституисање Руске зграничне цркве у Сремским Карловцима. Кроз делатност наведених институција неговане су духовне везе избеглих Руса са напуштеном домовином. Значајан број руских интелектуалаца попунио је велику празнину у култури, просвети, науци и привреди новоформиране Краљевине СХС.
Ауторска права: 
Музеј Војводине
Датум креирања записа: 
Wednesday, October 1, 2014
Креатор записа: 
Анамариа Гарабандић
Техника: 
Тип оригиналног културног добра: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Година настанка културног добра: 
1930
Назив(оригинални): 
Двобој коњаника
Општина: 
Нови Сад
Регион: 
Војводина
Држава: 
Србија
Институција: 
Област: 
Назив: 
Тројка
Cyrillic
Опис: 
Део изложбе "Бела Русија" Музеја Војводине, аутора виших кустоса Веселинке Марковић и Александра Петијевића.
Држава настанка културног добра: 
Србија
Историјат: 
Дело је део изложбе "Бела Русија" Музеја Војводине, аутора виших кустоса Веселинке Марковић и Александра Петијевића. Октобарском револуцијом 1917. године отпочео је грађански рат у Русији, који је довео до страдања и емигрирања огромног броја људи. Након грађанског рада и пораза јединица Беле армије, преко 2.000.000 људи је напустило своју отаџбину. То је била најбројнија политичка емиграција у 20. веку. Највећи број руских избеглица дошао је у Краљевину СХС после напуштања јужних области Русије. Већина је кретала егзил из великих црноморских лука: Одесе, Новорусијска, Феодосије, Севастопоља, Керча. Од 1919. до 1923. године је, у пет имиграционих таласа, преко Цариграда, Галипоља и Солуна у Краљевину дошло око 40.000 Руса. Готово петина избеглих (око 8.000) нашла је своје уточиште у градовима и местима Бачке, Баната, Барање и Срема. Међу руским избеглицама у Краљевини СХС се, поред војника и официра, нашао и део руске интелектуалне елите и аристократије широког образовања. Из Русије је у Краљевину СХС евакуисано и више средњих војних школа – кадетских корпуса девојачких института. Прве руске колоније у Војводини основане су у Земуну и Панчеву, а затим у Новом Саду, Суботици, Великом Бечкереку, Сомбору, Вршцу и Белој Цркви. Већ 1921. Године руске избеглице биле су размештене у више од 80 села и градова Срема, Баната, Бачке и Барање. У сеоским срединама настањени су и козаци, организовани у козачке станице. У оквиру колонија оснивана су забавишта, основне и средње школе, библиотеке, уметнички кружиоци и друге бројне руске институције. Од нарочитог значаја било је конституисање Руске зграничне цркве у Сремским Карловцима. Кроз делатност наведених институција неговане су духовне везе избеглих Руса са напуштеном домовином. Значајан број руских интелектуалаца попунио је велику празнину у култури, просвети, науци и привреди новоформиране Краљевине СХС.
Ауторска права: 
Музеј Војводине
Датум креирања записа: 
Wednesday, October 1, 2014
Креатор записа: 
Анамариа Гарабандић
Техника: 
Тип оригиналног културног добра: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Година настанка културног добра: 
1930
Назив(оригинални): 
Тројка
Општина: 
Нови Сад
Регион: 
Војводина
Држава: 
Србија
Институција: 
Област: 
Назив: 
Краљ Александар I Карађорђевић
Cyrillic
Опис: 
Карађорђевић - Део изложбе "Бела Русија" Музеја Војводине, аутора виших кустоса Веселинке Марковић и Александра Петијевића.
Држава настанка културног добра: 
Србија
Историјат: 
Дело је део изложбе "Бела Русија" Музеја Војводине, аутора виших кустоса Веселинке Марковић и Александра Петијевића. Октобарском револуцијом 1917. године отпочео је грађански рат у Русији, који је довео до страдања и емигрирања огромног броја људи. Након грађанског рада и пораза јединица Беле армије, преко 2.000.000 људи је напустило своју отаџбину. То је била најбројнија политичка емиграција у 20. веку. Највећи број руских избеглица дошао је у Краљевину СХС после напуштања јужних области Русије. Већина је кретала егзил из великих црноморских лука: Одесе, Новорусијска, Феодосије, Севастопоља, Керча. Од 1919. до 1923. године је, у пет имиграционих таласа, преко Цариграда, Галипоља и Солуна у Краљевину дошло око 40.000 Руса. Готово петина избеглих (око 8.000) нашла је своје уточиште у градовима и местима Бачке, Баната, Барање и Срема. Међу руским избеглицама у Краљевини СХС се, поред војника и официра, нашао и део руске интелектуалне елите и аристократије широког образовања. Из Русије је у Краљевину СХС евакуисано и више средњих војних школа – кадетских корпуса девојачких института. Прве руске колоније у Војводини основане су у Земуну и Панчеву, а затим у Новом Саду, Суботици, Великом Бечкереку, Сомбору, Вршцу и Белој Цркви. Већ 1921. Године руске избеглице биле су размештене у више од 80 села и градова Срема, Баната, Бачке и Барање. У сеоским срединама настањени су и козаци, организовани у козачке станице. У оквиру колонија оснивана су забавишта, основне и средње школе, библиотеке, уметнички кружиоци и друге бројне руске институције. Од нарочитог значаја било је конституисање Руске зграничне цркве у Сремским Карловцима. Кроз делатност наведених институција неговане су духовне везе избеглих Руса са напуштеном домовином. Значајан број руских интелектуалаца попунио је велику празнину у култури, просвети, науци и привреди новоформиране Краљевине СХС.
Ауторска права: 
Музеј Војводине
Датум креирања записа: 
Wednesday, September 24, 2014
Креатор записа: 
Анамариа Гарабандић
Техника: 
Тип оригиналног културног добра: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Назив(оригинални): 
Краљ Александар I Карађорђевић
Општина: 
Нови Сад
Регион: 
Војводина
Држава: 
Србија
Институција: 
Област: 
Назив: 
Охридски мотив
Cyrillic
Опис: 
Део изложбе "Бела Русија" Музеја Војводине, аутора виших кустоса Веселинке Марковић и Александра Петијевића .
Држава настанка културног добра: 
Србија
Историјат: 
Дело је део изложбе "Бела Русија" Музеја Војводине, аутора виших кустоса Веселинке Марковић и Александра Петијевића. Октобарском револуцијом 1917. године отпочео је грађански рат у Русији, који је довео до страдања и емигрирања огромног броја људи. Након грађанског рада и пораза јединица Беле армије, преко 2.000.000 људи је напустило своју отаџбину. То је била најбројнија политичка емиграција у 20. веку. Највећи број руских избеглица дошао је у Краљевину СХС после напуштања јужних области Русије. Већина је кретала егзил из великих црноморских лука: Одесе, Новорусијска, Феодосије, Севастопоља, Керча. Од 1919. до 1923. године је, у пет имиграционих таласа, преко Цариграда, Галипоља и Солуна у Краљевину дошло око 40.000 Руса. Готово петина избеглих (око 8.000) нашла је своје уточиште у градовима и местима Бачке, Баната, Барање и Срема. Међу руским избеглицама у Краљевини СХС се, поред војника и официра, нашао и део руске интелектуалне елите и аристократије широког образовања. Из Русије је у Краљевину СХС евакуисано и више средњих војних школа – кадетских корпуса девојачких института. Прве руске колоније у Војводини основане су у Земуну и Панчеву, а затим у Новом Саду, Суботици, Великом Бечкереку, Сомбору, Вршцу и Белој Цркви. Већ 1921. Године руске избеглице биле су размештене у више од 80 села и градова Срема, Баната, Бачке и Барање. У сеоским срединама настањени су и козаци, организовани у козачке станице. У оквиру колонија оснивана су забавишта, основне и средње школе, библиотеке, уметнички кружиоци и друге бројне руске институције. Од нарочитог значаја било је конституисање Руске зграничне цркве у Сремским Карловцима. Кроз делатност наведених институција неговане су духовне везе избеглих Руса са напуштеном домовином. Значајан број руских интелектуалаца попунио је велику празнину у култури, просвети, науци и привреди новоформиране Краљевине СХС.
Ауторска права: 
Музеј Војводине
Датум креирања записа: 
Wednesday, September 24, 2014
Креатор записа: 
Анамариа Гарабандић
Техника: 
Тип оригиналног културног добра: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Година настанка културног добра: 
1930
Назив(оригинални): 
Охридски мотив
Општина: 
Нови Сад
Регион: 
Војводина
Држава: 
Србија
Институција: 
Област: 
Назив: 
Св. Георгије Просветитељ
Cyrillic
Аутор: 
Опис: 
Главну олтарску слику Јерменске цркве је израдио мало познати бечки сликар Хуго Јекел. Представљен је Св. Григорије Просветитељ, најзначајнији јерменски национални светитељ и патрон новосадског храма. Ради се о тренутку када светитељ преузима улогу врховног јерменског свештеника чији је задатак да приведе свој народ хришћанству. Слика је део изложбе "Јерменска црква у Новом Саду - избрисана баштина", ауторке Љиљане Лазић, историчарке уметности и музејске саветнице.
Историјат: 
У октобру 1963. године у Новом Саду је срушена Црква Св. Гргура Просветитеља, популарно звана Јерменска црква. Током више од два века постојања, овај храм је био сведок напора његових верника и свештеника да га саграде, одрже, обнове и сачувају. Нажалост, у деценијама након Другог светског рата је поделио судбину ишчезлих новосадских Јермена. Рушење Јерменске цркве представља неизбрисиву грешку у послератном урбанистичком планирању Новог Сада. Део старог језгра града, чија је урбана матрица успостављена почетком 18. века, жртвован је савременој архитектури и новој саобраћајници. У сукобу новог и старог, црква је окарактерисана као „безвредно архитектонско дело“, чији опстанак није неопходан. Генерације Новосађана су тако остале ускраћене за део баштине, јединствене по свом културном, верском и архитектонском значају. О животу и последњим годинама постојања Јерменске цркве и њене мале заједнице остала је сачувана обимна архивска, документарна и фото-грађа, која открива све околности које су довеле до трагичног и непотребног рушења. Део драгоцене црквене заоставштине данас се чува у Музеју града Новог Сада и, након пола века, сведочи о некадашњем изгледу Цркве Св. Гргура Просветитеља.
Ауторска права: 
Музеј града Новог Сада
Датум креирања записа: 
Tuesday, September 23, 2014
Техника: 
Тип оригиналног културног добра: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Година настанка културног добра: 
1896
Назив(оригинални): 
Св. Георгије Просветитељ
Општина: 
Нови Сад
Регион: 
Војводина
Држава: 
Србија
Област: 

Pages

Subscribe to RSS - Уље на платну