Уље на платну

Назив: 
Јерменска црква са околином
Cyrillic
Опис: 
У делима Ђорђа Табаковића, најзначајнијег ликовног хроничара града средине 20. века, Јерменска црква је, такође, нашла своје место. На његовим легендарним градским ведутама, рађеним разним ликовних техникама, храм је приказан четири пута. Из готово истог угла као и Шербан две деценије раније, и са архитектонском прецизношћу, Табаковић је 1948. насликао цркву са парохијским домом и две приземне куће које су постојале у некадашњој Улици цара Лазара. Слика је део изложбе "Јерменска црква у Новом Саду - избрисана баштина", ауторке Љиљане Лазић, историчарке уметности и музејске саветнице.
Место настанка културног добра: 
Нови Сад
Држава настанка културног добра: 
Србија
Историјат: 
У октобру 1963. године у Новом Саду је срушена Црква Св. Гргура Просветитеља, популарно звана Јерменска црква. Током више од два века постојања, овај храм је био сведок напора његових верника и свештеника да га саграде, одрже, обнове и сачувају. Нажалост, у деценијама након Другог светског рата је поделио судбину ишчезлих новосадских Јермена. Рушење Јерменске цркве представља неизбрисиву грешку у послератном урбанистичком планирању Новог Сада. Део старог језгра града, чија је урбана матрица успостављена почетком 18. века, жртвован је савременој архитектури и новој саобраћајници. У сукобу новог и старог, црква је окарактерисана као „безвредно архитектонско дело“, чији опстанак није неопходан. Генерације Новосађана су тако остале ускраћене за део баштине, јединствене по свом културном, верском и архитектонском значају. О животу и последњим годинама постојања Јерменске цркве и њене мале заједнице остала је сачувана обимна архивска, документарна и фото-грађа, која открива све околности које су довеле до трагичног и непотребног рушења. Део драгоцене црквене заоставштине данас се чува у Музеју града Новог Сада и, након пола века, сведочи о некадашњем изгледу Цркве Св. Гргура Просветитеља.
Ауторска права: 
Музеј града Новог Сада
Датум креирања записа: 
Tuesday, September 23, 2014
Креатор записа: 
Јованка Лекић
Техника: 
Тип оригиналног културног добра: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Година настанка културног добра: 
1948
Назив(оригинални): 
Јерменска црква са околином
Општина: 
Нови Сад
Регион: 
Војводина
Држава: 
Србија
Област: 
Назив: 
Јерменска црква
Cyrillic
Опис: 
Мало Шербаново уље на платну је настало 1928. године, у време школовања младог сликара у Паризу. У предаху између два боравка у Француској, тек усвојени кубистички манир је применио сликајући Јерменску цркву и њену околину. Из нерепрезентативног угла, бочне улице цара Лазара, приказао је јерменски комплекс са задње стране. Слика је део изложбе "Јерменска црква у Новом Саду - избрисана баштина", ауторке Љиљане Лазић, историчарке уметности и музејске саветнице.
Место настанка културног добра: 
Париз
Држава настанка културног добра: 
Француска
Историјат: 
У октобру 1963. године у Новом Саду је срушена Црква Св. Гргура Просветитеља, популарно звана Јерменска црква. Током више од два века постојања, овај храм је био сведок напора његових верника и свештеника да га саграде, одрже, обнове и сачувају. Нажалост, у деценијама након Другог светског рата је поделио судбину ишчезлих новосадских Јермена. Рушење Јерменске цркве представља неизбрисиву грешку у послератном урбанистичком планирању Новог Сада. Део старог језгра града, чија је урбана матрица успостављена почетком 18. века, жртвован је савременој архитектури и новој саобраћајници. У сукобу новог и старог, црква је окарактерисана као „безвредно архитектонско дело“, чији опстанак није неопходан. Генерације Новосађана су тако остале ускраћене за део баштине, јединствене по свом културном, верском и архитектонском значају. О животу и последњим годинама постојања Јерменске цркве и њене мале заједнице остала је сачувана обимна архивска, документарна и фото-грађа, која открива све околности које су довеле до трагичног и непотребног рушења. Део драгоцене црквене заоставштине данас се чува у Музеју града Новог Сада и, након пола века, сведочи о некадашњем изгледу Цркве Св. Гргура Просветитеља.
Ауторска права: 
Музеј града Новог Сада
Датум креирања записа: 
Monday, September 22, 2014
Креатор записа: 
Јованка Лекић
Техника: 
Стил: 
Тип оригиналног културног добра: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Година настанка културног добра: 
1928
Назив(оригинални): 
Јерменска црква
Општина: 
Нови Сад
Регион: 
Војводина
Држава: 
Србија
Област: 
Назив: 
Портрет емигранта Кокорева
Cyrillic
Опис: 
Портрет емигранта Кокорева, непознат аутор. Део изложбе "Бела Русија" Музеја Војводине, аутора виших кустоса Веселинке Марковић и Александра Петијевића .
Историјат: 
Дело је део изложбе "Бела Русија" Музеја Војводине, аутора виших кустоса Веселинке Марковић и Александра Петијевића. Октобарском револуцијом 1917. године отпочео је грађански рат у Русији, који је довео до страдања и емигрирања огромног броја људи. Након грађанског рада и пораза јединица Беле армије, преко 2.000.000 људи је напустило своју отаџбину. То је била најбројнија политичка емиграција у 20. веку. Највећи број руских избеглица дошао је у Краљевину СХС после напуштања јужних области Русије. Већина је кретала егзил из великих црноморских лука: Одесе, Новорусијска, Феодосије, Севастопоља, Керча. Од 1919. до 1923. године је, у пет имиграционих таласа, преко Цариграда, Галипоља и Солуна у Краљевину дошло око 40.000 Руса. Готово петина избеглих (око 8.000) нашла је своје уточиште у градовима и местима Бачке, Баната, Барање и Срема. Међу руским избеглицама у Краљевини СХС се, поред војника и официра, нашао и део руске интелектуалне елите и аристократије широког образовања. Из Русије је у Краљевину СХС евакуисано и више средњих војних школа – кадетских корпуса девојачких института. Прве руске колоније у Војводини основане су у Земуну и Панчеву, а затим у Новом Саду, Суботици, Великом Бечкереку, Сомбору, Вршцу и Белој Цркви. Већ 1921. Године руске избеглице биле су размештене у више од 80 села и градова Срема, Баната, Бачке и Барање. У сеоским срединама настањени су и козаци, организовани у козачке станице. У оквиру колонија оснивана су забавишта, основне и средње школе, библиотеке, уметнички кружиоци и друге бројне руске институције. Од нарочитог значаја било је конституисање Руске зграничне цркве у Сремским Карловцима. Кроз делатност наведених институција неговане су духовне везе избеглих Руса са напуштеном домовином. Значајан број руских интелектуалаца попунио је велику празнину у култури, просвети, науци и привреди новоформиране Краљевине СХС.
Ауторска права: 
Музеј Војводине
Датум креирања записа: 
Monday, September 22, 2014
Креатор записа: 
Огњен Вукмировић
Техника: 
Тип оригиналног културног добра: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Година настанка културног добра: 
1930
Назив(оригинални): 
Портрет емигранта Кокорева
Општина: 
Нови Сад
Регион: 
Војводина
Држава: 
Србија
Институција: 
Област: 
Назив: 
Портрет Лидије Сидњенко
Cyrillic
Опис: 
Портрет Лидије Сидњенко. Део изложбе "Бела Русија" Музеја Војводине, аутора виших кустоса Веселинке Марковић и Александра Петијевића.
Историјат: 
Дело је део изложбе "Бела Русија" Музеја Војводине, аутора виших кустоса Веселинке Марковић и Александра Петијевића. Октобарском револуцијом 1917. године отпочео је грађански рат у Русији, који је довео до страдања и емигрирања огромног броја људи. Након грађанског рада и пораза јединица Беле армије, преко 2.000.000 људи је напустило своју отаџбину. То је била најбројнија политичка емиграција у 20. веку. Највећи број руских избеглица дошао је у Краљевину СХС после напуштања јужних области Русије. Већина је кретала егзил из великих црноморских лука: Одесе, Новорусијска, Феодосије, Севастопоља, Керча. Од 1919. до 1923. године је, у пет имиграционих таласа, преко Цариграда, Галипоља и Солуна у Краљевину дошло око 40.000 Руса. Готово петина избеглих (око 8.000) нашла је своје уточиште у градовима и местима Бачке, Баната, Барање и Срема. Међу руским избеглицама у Краљевини СХС се, поред војника и официра, нашао и део руске интелектуалне елите и аристократије широког образовања. Из Русије је у Краљевину СХС евакуисано и више средњих војних школа – кадетских корпуса девојачких института. Прве руске колоније у Војводини основане су у Земуну и Панчеву, а затим у Новом Саду, Суботици, Великом Бечкереку, Сомбору, Вршцу и Белој Цркви. Већ 1921. Године руске избеглице биле су размештене у више од 80 села и градова Срема, Баната, Бачке и Барање. У сеоским срединама настањени су и козаци, организовани у козачке станице. У оквиру колонија оснивана су забавишта, основне и средње школе, библиотеке, уметнички кружиоци и друге бројне руске институције. Од нарочитог значаја било је конституисање Руске зграничне цркве у Сремским Карловцима. Кроз делатност наведених институција неговане су духовне везе избеглих Руса са напуштеном домовином. Значајан број руских интелектуалаца попунио је велику празнину у култури, просвети, науци и привреди новоформиране Краљевине СХС.
Ауторска права: 
Музеј Војводине
Датум креирања записа: 
Monday, September 22, 2014
Креатор записа: 
Огњен Вукмировић
Техника: 
Тип оригиналног културног добра: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Назив(оригинални): 
Портрет Лидије Сидњенко
Општина: 
Нови Сад
Регион: 
Војводина
Држава: 
Србија
Институција: 
Област: 
Назив: 
Бој на Косову
Cyrillic
Опис: 
По димензијама највеће дело у ликовној збирци Музеја града Новог Сада, „Бој на Косову“, настало је у Новом Саду 1929. године. Један од најцењенијих српских међуратних сликара, Младен Јосић, израдио је ову монументалну историјску композицију по поруџбини познате новосадске породице Моч, од које је дело и откупљено. На слици су најуочљивије снажне мускулатуре мушкараца и коња које указују на стил конструктивног неокласицизма и традиционализма, популарног у српској уметности током треће деценије 20. века. Слика је део студијске изложбе Одељења за културну историју, Музеја града Новог Сада, где је представљен грађански живот Новог Сада од половине 18. века до друге половине XX века.
Држава настанка културног добра: 
Србија
Историјат: 
Део сталне поставке Музеја града Новог Сада, под надзором музејског саветника, историчара уметности, Љиљане Лазић.
Ауторска права: 
Музеј града Новог Сада
Датум креирања записа: 
Tuesday, September 16, 2014
Креатор записа: 
Огњен Вукмировић
Техника: 
Тип оригиналног културног добра: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Година настанка културног добра: 
1929
Општина: 
Нови Сад
Регион: 
Војводина
Држава: 
Србија
Област: 
Назив: 
Салаш Брањевина
Cyrillic
Опис: 
Слика Саве Шумановића „Салаш Брањевина“ настала је 1935. године, а у Музеј града Новог Сада је доспела у оквиру легата проф. Десанке Костић, рођаке овог славног српског сликара. Приказани салаш налази се код Шида, родног места Саве Шумановића, а насликан је након његовог повратка у завичај, када се у потпуности посветио сликању околних пејзажа. Интересантан је податак да је ова слика била излагана 1939. године у Бограду, на једној од малобројних изложби приређених за живота овог талентованог уметника. Слика је део студијске изложбе Одељења за културну историју, Музеја града Новог Сада, где је представљен грађански живот Новог Сада од половине 18. века до друге половине XX века.
Држава настанка културног добра: 
Србија
Историјат: 
Део сталне поставке Музеја града Новог Сада, под надзором музејског саветника, историчара уметности, Љиљане Лазић.
Ауторска права: 
Музеј града Новог Сада
Датум креирања записа: 
Tuesday, September 16, 2014
Креатор записа: 
Огњен Вукмировић
Техника: 
Тип оригиналног културног добра: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Година настанка културног добра: 
1935
Општина: 
Нови Сад
Регион: 
Војводина
Држава: 
Србија
Област: 
Назив: 
Аутопортрет Миленко Шербан
Cyrillic
Опис: 
Миленко Шербан, један од најпознатијих новосадских сликара 20. века, овде је себе насликао у доби од 20 година. Сликарство је учио код Васе Ешкићевића, а у Паризу код Андре Лота, кроз чији атеље су прошли многи српски сликари тог периода. У Новом Саду је много излагао, а значајан је и његов рад као сценографа у Српском народном позоришту у Новом Саду, а после и у Народном позоришту у Београду. Слика је део студијске изложбе Одељења за културну историју, Музеја града Новог Сада, где је представљен грађански живот Новог Сада од половине 18. века до друге половине XX века.
Историјат: 
Део сталне поставке Музеја града Новог Сада, под надзором музејског саветника, историчара уметности, Љиљане Лазић.
Ауторска права: 
Музеј града Новог Сада
Датум креирања записа: 
Tuesday, September 16, 2014
Креатор записа: 
Огњен Вукмировић
Техника: 
Тип оригиналног културног добра: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Општина: 
Нови Сад
Регион: 
Војводина
Држава: 
Србија
Област: 

Pages

Subscribe to RSS - Уље на платну