Папир

Назив: 
Реплика Душановог законика
Тип језика културног добра: 
Словенски
Област: 
Административни документ
Епоха: 
Средњи век
Година настанка документа: 
2016
Материјал: 
Папир
Опис: 
Душанов законик (у старим преписима се назива Закон благовјернаго цара Стефана) је, уз Законоправило Светог Саве, најважнији закон (устав) средњовековне Србије. Донет је на сабору властеле и црквених великодостојника, одржаном на Вазнесење Господње, 21. маја 1349. године у Скопљу, и допуњен је на сабору одржаном 31. августа 1354. године у Серу. Закон је усвојен са циљем да се српска држава уреди прописима који би важили за цело царство и подједнако за све поданике.
Место настанка културног добра: 
Нови Сад
Историјат: 
Душанов Законик је урађен на темељима Законоправила. У неким члановима Стефан Душан директно упућује на Законоправило (чланови 6, 8, 11, 101, 109 и 196). Једна трећина Законика је урађена по угледу на одговарајуће прописе византијског права. Велика је сличност чланова 171 и 172 Законика (који прописују независност судства) са деловима из византијског зборника Василике (књига VII, 1, 16-17), које су биле византијска прерада Јустинијановог зборника. Првих 38 чланова посвећено је цркви, затим следе одредбе које се односе на повластице властеле и слободних људи и њихове дужности, a потом одредбе које говоре о обавезама зависног становништва, себара (кметови и земљорадници). У наставку долазе одредбе о судству, о казнама за различите врсте кривичних и других преступа. Душанов законик је садржао 201 члан (према издању Стојана Новаковића из 1898. године), али се, у зависности од сачуваног преписа, састоји од 135 до 201 члана. Законик сачињава јединствену правну целину заједно са два византијска правна акта: Закон цара Јустинијана (Јустинијанов зборник) и скраћена Синтагма Матије Властара. Рад на Законику је започет одмах после крунисања Душана за цара Срба и Грка (у оригиналу: цар Србљем и Грком) 1346. године. У самом називу своје титуле цар Душан је истакао своју намеру да буде наследник Византијских царева, а Српско царство је требало да наследи Византијско царство. Србија је преко Законоправила Светог Саве већ 130 година примењивала римско-византијско право, а Душанов законик је представљао потпуно уједињење српског и византијског правног поретка у читавој држави. Цар Душан је желео да са једне стране Закоником ојача централну власт и учврсти државу, а са друге стране да обузда захтеве српске велике властеле, која се у доба његових освајања прекомерно осилила и својим децентрализмом слабила државну власт. Детаљно су уређена права и обавезе појединих сталежа, као и односи међу сталежима, да би се на тај начин увео ред у држави. Поред прописа којима је уређивао положај српске цркве и властеле, Законик је садржао и прописе брачног права, грађанскоправне и кривичноправне прописе, као и правила судског поступка. С обзиром на ширину области друштвених односа које је уређивао, Законик се може сматрати за устав средњовековне Србије. Нема података о реаговању српске велике властеле и о њеном могућем противљењу овом Законику. У сваком случају, ситуација у Србији се разликовала од ситуације у Чешкој у исто време. Тамо се властела отворено и успешно супротставила законодавном покушају Карла IV. Одлучан отпор чешке велике властеле (панова) спречио је да Majestas Karolina буде усвојена у Сејму. Иако је Душан убрзо после проглашења Законика умро (1355), a српска држава ускоро дошла под Османско царство (1459), Душанов законик је и даље у народу живео, што најбоље доказују многи преписи тог правног споменика све до 18. века. Оригинал Душановог законика није сачуван, али постоји преко 20 преписа. Најстарији препис (вероватно најближи оригиналу) потиче из Струге (14. век). После њега следи препис из Призрена (15. век), који је најпознатији, а затим низ каснијих преписа који се садржином удаљавају од старијих. Законик ће бити упамћен као врховни правни акт који је средњовековну Србију успоставио као правну државу.
Држава настанка културног добра: 
Република Србија
Формат(и) дигиталног документа: 
Слика
Назив: 
Калиграфски рад Светозара Пајића
Област: 
Сликарство
Вероисповест: 
Православна вероисповест
Година настанка документа: 
2016
Материјал: 
Папир
Тип оригиналног културног добра: 
Слика
Опис: 
Библијски догађај, када Архангел саопштава Марији, да ће родити Христа. Икона Благовести - молитва Богородици, Богородице дјево.
Место настанка културног добра: 
Нови Сад
Држава настанка културног добра: 
Р Србија
Формат(и) дигиталног документа: 
Слика
Назив: 
Обред жртвовања (1520-1527), Амор који весла (1520-1562), Фаун у борби са јарцем (1520-1562) и Змај, лав и лисица (ERGO) (1520-1562)
Cyrillic
Опис: 
Бакрорез, ручно прављен папир без воденог жига
Материјал: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Година настанка културног добра: 
2016
Cyrillic
Назив: 
Пијани Силен на магарцу (1540-1562), Пан и нимфа (1540-1562), Хермес и Афродита (1540-1562), Пелеј и Тетида (?) (1540-1562), Хефест и Афродита (1540-1562) и Аполон (1540-1562)
Опис: 
Бакрорез, ручно прављен папир без воденог жига
Материјал: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Назив: 
Мушкарац који седи са женом и два детета (1550-1585), Мушкарац који седи са женом и дечаком (1550-1585), Старац са дечаком (1550-1585) и Млади мушкарац који спава (1550-1585)
Cyrillic
Аутор: 
Опис: 
Бакрорез, ручно прављен папир без воденог жига
Датум креирања записа: 
Tuesday, February 2, 2016
Материјал: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Назив: 
Група легионара (1599)
Cyrillic
Опис: 
2. лист из циклуса Царева тријумфална поворка Дрворез, ручно прављен папир без воденог жига
Материјал: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Година настанка културног добра: 
1599
Назив: 
Група са ратним слоновима (1599)
Cyrillic
Опис: 
5. лист из циклуса Царева тријумфална поворка Дрворез, ручно прављен папир без воденог жига
Материјал: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Година настанка културног добра: 
1599
Cyrillic
Назив: 
Енеја - бекство из Троје у пламену (1550-1585), Млади мушкарац који плеше (1550-1585) и Пан, нимфа и Ерос (1550-1585)
Опис: 
Бакрорез, ручно прављен папир без воденог жига
Материјал: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Cyrillic
Назив: 
Ифигенија жртвује Ореста и Пилода (1500-1540)
Опис: 
Бакрорез, ручно прављен папир са воденим жигом
Материјал: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 

Pages

Subscribe to RSS - Папир