Аутор: Тома Росандић 1930. Дрво- орах

Декоративни параван, који је некада припадао новосадској породици Моч, дело је Драгутина Инкиострија Медењака, најзначајнијег представника покрета сецесије у српској ликовној и примењеној уметности. Комбинујући интернационални ар нуво у резабарији дрвета и народне мотиве на тканом платну, створио је веома оригиналан комад намештаја, веома популаран у грађанским кућама.

Мали секретер је израђен у Јапану крајем 19. века као предмет намењен извозу у Европу. Резбарена површина дрвене кутије подељена је у низ малих фиока и скривених простора у које је смештен писаћи прибор. Кутија је припадала новосадској професорки Десанки Костић.

Зидни сат у застакљеној кутији има осликани бројчаник, клатно и тег, а израђен је у алтдојч стилу. Позлаћени флорални детаљи у рељефу и насликана сентиметнална сцена сасвим су у складу с укусом приградске средине где су овакви предмети били веома популарни и масовно коришћени.

Намештај у тзв. старонемачком - алтдојч стилу био је врло популаран код средње имућног грађанског сталежа и обогаћеног сеоског становништва из околине већих градова. То је стил који се проширио из Немачке у другој половини 19. века као историцистичка копија немачког ренесансног намештаја, а у Војводини се производио све до треће деценије 20. века. Израђивао се типски, са ручно израђеним детаљима и био је знатно јефтинији од класично израђиваног намештаја. Овде изложени намештај има уобичајени облик; салонска гарнитура се састоји из софе, 4 фотеље и стола, а спаваћу собу чине пар кревета, ормарића и ормара, као и "ваштиш" - умиваоник са мермерном плочом.

Један од најинтересантнијих предмета у збирци предмета везаних за музички живот Новог Сада је јубиларни пано Српског занатлијског певачког друштва „Невен“. Израђен је 1925. године, поводом славе друштва, у новосадској граверници „Папирпластика“. На дрвеној подлози окачене су металне значке са именима чланова друштва, духовито аранжиране у облику лире и ловорових гранчица.

Хармонијум, израђен од дрвета, припадао је новосадском композитору, тамбурашу и хоровођи Марку Нешићу. Сличан оргуљама, овај инструмент има простор у коме су смештени клавијатура и мехови са ваздухом. Мале димензије и практичан облик указују да је тип путног хармонијума који су професионални музичари могли да носе са собом.

Једнокрилна комода потиче из куће Димитрија Савића, новосадског трговца и кафеџије. То је француски рад из седме деценије 19. века, у стилу Бул, односно тзв. Наполеон III. Комода је окована бронзаним апликацијама и интарзирана седефом, а горња плоча израђена је од тамног мермера, што је било уобичајено за овакав намештај. Купљена је у Будимпешти крајем 19. века и, највероватније, бродом допремљена у Нови Сад.

Скупоценом израдом истиче се јапански комад који је у Музеј града Новог Сада доспео у оквиру легата др Бранка Илића. Све до почетка 20. века, паравани су били обавезан део спаваће собе сваке богатије куће, у складу с моралом тадашње грађанске средине. Овај комад је пример луксузне експортне робе за Европу, а у његовој изради коришћено је резбарено и лаковано дрво, седеф и слоновача.

Стојећа лампа са ширмом и сликаним екраном израђена је у Француској крајем 19. века. Абажур је израђен од свиле и златне чипке, екран осликан уљаном бојом, а окови обликовани од цизелиране бронзе на основи од махагонијевог дрвета. Иако је већ прилагођена за коришћење електричне енергије, форма и материјали од кога је лампа израђена указују на приврженост богате грађанске класе аристократским формама 18. века.