Вајарство

Назив: 
Моја жена
Cyrillic
Опис: 
Аутор: Сретен Стојановић 1940. Камен (карара)
Физички опис: 
37,5х260х18,5 цм. Потписано доле десно, Сретен
Напомена: 
Уметнички експонати Ђуро Поповића, колекционара
Ауторска права: 
Завод за заштиту споменика културе Града Нововг Сада
Материјал: 
Фотографије: 
Година настанка културног добра: 
1940
Институција: 
Област: 
Назив: 
Девојка склопљених очију
Cyrillic
Опис: 
Аутор: Тома Росандић 1930. Дрво- орах
Напомена: 
Уметнички експонати ликовне уметности Ђуро Поповића, колекционара
Ауторска права: 
Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада
Материјал: 
Фотографије: 
Година настанка културног добра: 
1930
Институција: 
Област: 
Назив: 
Цар Душан Силни
Cyrillic
Опис: 
Аутор: Драгомир Арамбашић 1937. Бронза
Физички опис: 
75 х 30,5 х 30,5 цм. Потписано доле десно са бочне стране; Д - Арамбашић
Напомена: 
Уметнички експонати ликовне уметности Ђуро Поповића, колекционара.
Ауторска права: 
Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада
Материјал: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Година настанка културног добра: 
1937
Институција: 
Област: 
Назив: 
Светозар Милетић
Cyrillic
Опис: 
Аутор: Ђорђе - Ђока Јовановић 1935. Бронза
Физички опис: 
60,5 x 25 x 16,5 цм. Сигнирано и датирано доле бочно са десне стране; Ђ.Ј. 1935.
Напомена: 
Уметнички експонати ликовне уметности Ђуро Поповића, колекционара.
Ауторска права: 
Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада.
Материјал: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Година настанка културног добра: 
1935
Институција: 
Област: 
Назив: 
Туга
Cyrillic
Опис: 
Аутор: Ђорђе - Ђока Јовановић 1907. Бронза
Физички опис: 
25,8 x 18 x 15 цм. Сигнирано и датирано доле бочно са десне стране; Ђ.Ј.1907
Напомена: 
Уметнички експонати ликовне уметности Ђуро Поповића, колекционара.
Ауторска права: 
Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада.
Материјал: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Година настанка културног добра: 
1907
Институција: 
Област: 
Cyrillic
Фотографије: 
AddThis: 
Категорија: 
Надимак: 
Рудолф Валдец
Личне информације: 
Рудолф Валдец (Крапина, 8. марта 1872. - Загреб, 1. фебруара 1929.), словеначки вајар.
Датум рођења: 
Friday, March 8, 1872
Место рођења и локација: 
Крапина
Croatia
46° 9' 39.3804" N, 15° 52' 21.0432" E
Место смрти и локација: 
Загреб
Croatia
45° 48' 30.5748" N, 15° 57' 24.2136" E
Пол: 
Мушки
Година рођења: 
1872
Држава рођења: 
Хрватска
Назив: 
Рудолф Валдец
Назив: 
Рељеф Филип Вишњић и народ
Cyrillic
Опис: 
Поклон Михајла Пупина (1934) Бијељини. Налази се у гимназији ''Филип Вишњић'' у Бијељини. Рад Рудолфа Валдеца 1913. године. Стихови на рељефу: "Браћо моја мало умукните! Гусле моје мало загудите! Да испјевам једну песму малу, разонодим дружину осталу." ,,Жељно је очекивао поруџбине за његове вајарске радове, али оне не дођоше. Решим се да му понудим бар једну поруџбину. Пошто сам му испричао моје доживљаје са Батом Батикиним и са Љубом Станојевићем запитам га да ли би био вољан да ми у бронзи изради старог Филипа Вишњића како уз пратњу гусала казује народне песме а будућа поколења га слушају; жена са дететом и младожења са девојком да представљају будућа поколења. 'Не само будућа поколења као што их Ви представљате', дода Валдец, 'него и горске виле које стоје покрај горе и слушају златоустог Филипа Вишњића.' Валдец ме је задивио његовим познавањем српских народних песама: нисам се надао да ћу то знање наћи у глави једног Словенца, или Хрвата.'Мало је глава у целој Словенији и Хрватској', рече ми Валдец, 'које нису пуне српских народних песама''. - Михајло Пупин (Хаџи Зоран Лазин: КНЕЗ ОД СЕМБЕРИЈЕ ИВАН КНЕЖЕВИЋ (1760-1840) - Бијељина, 2006)
Материјал: 
Тип оригиналног културног добра: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Година настанка културног добра: 
1913
Назив(оригинални): 
Рељеф Филип Вишњић и народ
Место локалитета: 
Бијељина
Bosnia and Herzegovina
44° 46' 11.8056" N, 19° 13' 35.2308" E
Област: 
Назив: 
Црквене скулптуре
Cyrillic
Опис: 
У складу с традицијом опремања католичких храмова, у Јерменској цркви су се налазиле и гипсане скулптуре значајних светитеља. Оне су чиниле саставне делове црквених олтара и издвојених простора у наосу храма. Као и у случају других делова црквеног мобилијара, подаци о радионицама у којима су израђене фигуре нису остали сачувани у новосадским архивима и преосталим црквеним документима. Експонати су део изложбе "Јерменска црква у Новом Саду - избрисана баштина", ауторке Љиљане Лазић, историчарке уметности и музејске саветнице.
Држава настанка културног добра: 
Аустрија
Историјат: 
У октобру 1963. године у Новом Саду је срушена Црква Св. Гргура Просветитеља, популарно звана Јерменска црква. Током више од два века постојања, овај храм је био сведок напора његових верника и свештеника да га саграде, одрже, обнове и сачувају. Нажалост, у деценијама након Другог светског рата је поделио судбину ишчезлих новосадских Јермена. Рушење Јерменске цркве представља неизбрисиву грешку у послератном урбанистичком планирању Новог Сада. Део старог језгра града, чија је урбана матрица успостављена почетком 18. века, жртвован је савременој архитектури и новој саобраћајници. У сукобу новог и старог, црква је окарактерисана као „безвредно архитектонско дело“, чији опстанак није неопходан. Генерације Новосађана су тако остале ускраћене за део баштине, јединствене по свом културном, верском и архитектонском значају. О животу и последњим годинама постојања Јерменске цркве и њене мале заједнице остала је сачувана обимна архивска, документарна и фото-грађа, која открива све околности које су довеле до трагичног и непотребног рушења. Део драгоцене црквене заоставштине данас се чува у Музеју града Новог Сада и, након пола века, сведочи о некадашњем изгледу Цркве Св. Гргура Просветитеља.
Ауторска права: 
Музеј града Новог Сада
Датум креирања записа: 
Friday, September 19, 2014
Креатор записа: 
Јованка Лекић
Материјал: 
Тип оригиналног културног добра: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Година настанка културног добра: 
1890
Назив(оригинални): 
Црквене скулптуре
Општина: 
Нови Сад
Регион: 
Војводина
Држава: 
Србија
Област: 
Cyrillic
Фотографије: 
AddThis: 
Биографија: 

Рођен је 26. новембра 1920. године у Черевићу. Дипломирао је на Академији ликовних уметности у Београду 1948. године, а затим је неко време био сарадник Мајсторске радионице Томе Росандића. Први пут је излагао 1949. године. Имао је више самосталних изложби у Београду и Новом Саду. Учествовао је на бројним скупним изложбама Удружења ликовних уметника Србије, Удружења ликовних уметника Војводине, Медитеранском бијеналу у Александрији, Међународном бијеналу скулптуре на отвореном у Антверпену, Октобарском салону у Београду, Салону у Ријеци, Тријеналу у Београду, те на више репрезентативних изложби савремене југословенске уметности у Бриселу, Паризу и другде. Био је припадник ликовне групе „Простор 8“. Бавио се педагошким радом и деловао као професор на сликарском одсеку Више педагошке школе у Новом Саду. Аутор је бројних скулптура и споменика.

Нека од његових дела:

Споменик „Стрељаним родољубима“, Жабаљ 1962.

Споменик жртвама рације „Породица“, Нови Сад 1971.

Споменик жртвама рације, Чуруг

Споменик деци-жртвама рације „Мајка и дете“, Чуруг

Спомен-парк Сремски фронт

 

Извор: 
Предметна одредница: 

Нека од његових дела:

Споменик „Стрељаним родољубима“, Жабаљ 1962.

Споменик жртвама рације „Породица“, Нови Сад 1971.

Споменик жртвама рације, Чуруг

Споменик деци-жртвама рације „Мајка и дете“, Чуруг

Спомен-парк Сремски фронт

 

Категорија: 
Личне информације: 
Био je југословенски и српски вајар и скулптор. (Черевић, 26. новембар 1920 – Нови Сад, 7. октобар 2005)
Датум рођења: 
Friday, November 26, 1920
Место рођења и локација: 
Черевић
Serbia
45° 13' 0.0012" N, 19° 40' 0.0012" E
Датум смрти: 
Friday, October 7, 2005
Место смрти и локација: 
Нови Сад
Serbia
45° 14' 59.4312" N, 19° 50' 59.6364" E
Пол: 
Мушки
Година рођења: 
1920
Држава рођења: 
Србија
Cyrillic
Фотографије: 
AddThis: 
Биографија: 

Професор Уметничке школе у Београду, а касније је био један од оснивача и први ректор Уметничке академије. Његов опус обухвата портрете, бисте, монументалне скулптуре, јавне и надгробне споменике, а једно од његових најпознатијих дела је скулптура „Играли се коњи врани“ која је израђена од бронзе и 1939. године постављена испред тадашње Скупштине (данашњи Дом народне Скупштине), у Београду.
Тома Росандић са родио у Сплиту, у породици радника каменоресца и зидара. После завршене основне школе, ради у радионици сплитског каменоресца Билинића, где се упознаје са Иваном Мештровићем. Школовао се у Бечу, у атељеу Ивана Мештровића. Пред Први светски рат настанио се у Београду. У току рата повлачио се са српском војском, те је ратне године провео у емиграцији . Након окончања Првог светског рата, Росандић постаје професор на Уметничкој школи у Београду. Он је 1929. године, направио кућу у улици Љубе Јовановића број 3, у којој је током наредних деценија живео и радио. Завештао ју је Београду, тако да се у њој, од 1963. године, налази музејска поставка која садржи аутентичан намештај, прибор и лична документа Томе Росандића, као и део његових радова.
Један је од оснивача Уметничке академије у Београду 1937. године и био је њен први ректор. Члан Српске краљевске Академије је постао 2. марта 1946. године, а редовни члан Одељења ликовних и музичких уметности САНУ је постао 22. марта 1948. године.

Извор: 
Категорија: 
Личне информације: 
Српски вајар и академик. (Сплит, 22. јануар 1878 — Сплит, 1. март 1958)
Датум рођења: 
Tuesday, January 22, 1878
Место рођења и локација: 
Сплит
Croatia
43° 30' 49.2768" N, 16° 27' 1.116" E
Датум смрти: 
Saturday, March 1, 1958
Место смрти и локација: 
Сплит
Croatia
43° 30' 42.8544" N, 16° 27' 24.5988" E
Пол: 
Мушки
Институција: 
Година рођења: 
1857
Држава рођења: 
Србија

Pages

Subscribe to RSS - Вајарство