Дрво

Назив: 
Сточић за шивење
Cyrillic
Опис: 
Елегантан сточић за шивење у стилу Бул (Boulle) израђен је од лакованог дрвета, а за његово украшавање употребљени су брозани окови и интарзије, као и разнобојне седефне плочице, инкрустиране у горњу плочу и бочне стране. Овај комад је крајем 19. века купљен у Италији за пунолетство Данице Савић, ћерке Мите Савића, новосадског кафеџије и трговца, некадашњег власника кафане "Бела лађа".
Историјат: 
Део сталне поставке Музеја града Новог Сада, под надзором музејског саветника, историчара уметности, Љиљане Лазић.
Ауторска права: 
Музеј града Новог Сада
Датум креирања записа: 
Friday, September 12, 2014
Креатор записа: 
Огњен Вукмировић
Стил: 
Материјал: 
Тип оригиналног културног добра: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Општина: 
Нови Сад
Регион: 
Војводина
Држава: 
Србија
Назив: 
Орман
Cyrillic
Опис: 
Пар једнокрилних ормана има наглашене еклектичке елементе који су посебно изражени у аплицираној резбарији. Волуте и стилизоване лозице са цветовима и листовима постављене су на свим видним површинама, а у њиховој изради коришћена је и машинска обрада. Ормани су израђени у Футогу током последње трећине 19. века.
Историјат: 
Део сталне поставке Музеја града Новог Сада, под надзором музејског саветника, историчара уметности, Љиљане Лазић.
Ауторска права: 
Музеј града Новог Сада
Датум креирања записа: 
Wednesday, September 10, 2014
Креатор записа: 
Огњен Вукмировић
Материјал: 
Тип оригиналног културног добра: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Општина: 
Нови Сад
Регион: 
Војводина
Држава: 
Србија
Област: 
Назив: 
Намештај
Cyrillic
Опис: 
Намештај у тзв. стилу другог рококоа био је типичан за четврту и пету деценију 19. века у средњоевропској уметности. У новосадску средину, као и у друге провинцијске крајеве Хабзбуршке монархије, стигао је са извесним закашњењем. То је један еклектичан стил који позајмљује и копира елементе са намештаја из 18. века и прилагођава их новом укусу. Ноге столице и столова се искривљују, појављује се резбарија, а машинска обрада постаје све чешћа.
Историјат: 
Део сталне поставке Музеја града Новог Сада, под надзором музејског саветника, историчара уметности, Љиљане Лазић.
Ауторска права: 
Музеј града Новог Сада
Датум креирања записа: 
Wednesday, September 10, 2014
Креатор записа: 
Огњен Вукмировић
Стил: 
Материјал: 
Тип оригиналног културног добра: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Општина: 
Нови Сад
Регион: 
Војводина
Држава: 
Србија
Област: 
Назив: 
Салонско огледало
Cyrillic
Опис: 
Половином 19. века, са све већом популарношћу стила другог рококоа, велика и раскошна огледала поново улазе у моду. Као и век раније, дрворезбарени рамови се обилно позлаћују, чиме су овакви предмети постали веома раскошни детаљи ентеријера. Оваква огледала су могле да приуште само богате породице које су њима украшавале своје салоне и предворја.
Историјат: 
Део сталне поставке Музеја града Новог Сада, под надзором музејског саветника, историчара уметности, Љиљане Лазић.
Ауторска права: 
Музеј града Новог Сада
Датум креирања записа: 
Wednesday, September 10, 2014
Креатор записа: 
Огњен Вукмировић
Стил: 
Материјал: 
Тип оригиналног културног добра: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Општина: 
Нови Сад
Регион: 
Војводина
Држава: 
Србија

Градитељ гудачких инструмената

Област: 

Израда гудачких инструмената датира  у првој половини 16.века у Италији са школама у Венецији,Риму,Фиренци,Болоњи,Тиролу.

Класични италијански модели су били узор француским градитељима чији се главни центар налазио у Паризу,а временом и енглеским.

Средином 17.века,јавља се декаденција у градњи гудачких инструмената увођењем серијске производње и механизације у процес израде.Прва фабрика виолина је саграђена у Француској. У тој земљи су утемељене и отворене стручне школе за обучавање градитеља гудачких инструмената.

На нашем поднебљу,први градитељи инструмената се јављају у другој половини 19.века и прве виолине биле су обојене тамним црвено-смеђим лаком.У Београду је крајем 19.века изграђена једна виолина за шпанског краља Алфонса XIII,једна за персијског шаха украшена седефом и једна за краља Александра Обреновића и цитра за краљицу Драгу.

Сваки мајстор производи од три до шест виолина годишње, при чему треба на средишњи дрвени калуп ручно сложити више од 70 дрвених делова, према различитим акустичним правилима сваког дела. Сваки део се прави од пажљиво бираног и одлежаног дрвета и не користе се никакви индустријски материјали или полупроизводи. Производња такође захтева велики ниво креативности јер мајстор прилагођава општа правила и особно знање сваком инструменту. Тако настају виолине међу којима не постоје две идентичне.

Видео: 
Materijal: 
Тип дигиталног документа: 

Pages

Subscribe to RSS - Дрво