Dekorativni paravan, koji je nekada pripadao novosadskoj porodici Moč, delo je Dragutina Inkiostrija Medenjaka, najznačajnijeg predstavnika pokreta secesije u srpskoj likovnoj i primenjenoj umetnosti. Kombinujući internacionalni ar nuvo u rezabariji drveta i narodne motive na tkanom platnu, stvorio je veoma originalan komad nameštaja, veoma popularan u građanskim kućama.

Mali sekreter je izrađen u Japanu krajem 19. veka kao predmet namenjen izvozu u Evropu. Rezbarena površina drvene kutije podeljena je u niz malih fioka i skrivenih prostora u koje je smešten pisaći pribor. Kutija je pripadala novosadskoj profesorki Desanki Kostić.

Nameštaj u tzv. staronemačkom - altdojč stilu bio je vrlo popularan kod srednje imućnog građanskog staleža i obogaćenog seoskog stanovništva iz okoline većih gradova. To je stil koji se proširio iz Nemačke u drugoj polovini 19. veka kao istoricistička kopija nemačkog renesansnog nameštaja, a u Vojvodini se proizvodio sve do treće decenije 20. veka. Izrađivao se tipski, sa ručno izrađenim detaljima i bio je znatno jeftiniji od klasično izrađivanog nameštaja. Ovde izloženi nameštaj ima uobičajeni oblik; salonska garnitura se sastoji iz sofe, 4 fotelje i stola, a spavaću sobu čine par kreveta, ormarića i ormara, kao i "vaštiš" - umivaonik sa mermernom pločom.

Jedan od najinteresantnijih predmeta u zbirci predmeta vezanih za muzički život Novog Sada je jubilarni pano Srpskog zanatlijskog pevačkog društva „Neven“. Izrađen je 1925. godine, povodom slave društva, u novosadskoj gravernici „Papirplastika“. Na drvenoj podlozi okačene su metalne značke sa imenima članova društva, duhovito aranžirane u obliku lire i lovorovih grančica.

Harmonijum, izrađen od drveta, pripadao je novosadskom kompozitoru, tamburašu i horovođi Marku Nešiću. Sličan orguljama, ovaj instrument ima prostor u kome su smešteni klavijatura i mehovi sa vazduhom. Male dimenzije i praktičan oblik ukazuju da je tip putnog harmonijuma koji su profesionalni muzičari mogli da nose sa sobom.

Jednokrilna komoda potiče iz kuće Dimitrija Savića, novosadskog trgovca i kafedžije. To je francuski rad iz sedme decenije 19. veka, u stilu Bul, odnosno tzv. Napoleon III. Komoda je okovana bronzanim aplikacijama i intarzirana sedefom, a gornja ploča izrađena je od tamnog mermera, što je bilo uobičajeno za ovakav nameštaj. Kupljena je u Budimpešti krajem 19. veka i, najverovatnije, brodom dopremljena u Novi Sad.

Skupocenom izradom ističe se japanski komad koji je u Muzej grada Novog Sada dospeo u okviru legata dr Branka Ilića. Sve do početka 20. veka, paravani su bili obavezan deo spavaće sobe svake bogatije kuće, u skladu s moralom tadašnje građanske sredine. Ovaj komad je primer luksuzne eksportne robe za Evropu, a u njegovoj izradi korišćeno je rezbareno i lakovano drvo, sedef i slonovača.

Stojeća lampa sa širmom i slikanim ekranom izrađena je u Francuskoj krajem 19. veka. Abažur je izrađen od svile i zlatne čipke, ekran oslikan uljanom bojom, a okovi oblikovani od cizelirane bronze na osnovi od mahagonijevog drveta. Iako je već prilagođena za korišćenje električne energije, forma i materijali od koga je lampa izrađena ukazuju na privrženost bogate građanske klase aristokratskim formama 18. veka.

Elegantan stočić za šivenje u stilu Bul (Boulle) izrađen je od lakovanog drveta, a za njegovo ukrašavanje upotrebljeni su brozani okovi i intarzije, kao i raznobojne sedefne pločice, inkrustirane u gornju ploču i bočne strane. Ovaj komad je krajem 19. veka kupljen u Italiji za punoletstvo Danice Savić, ćerke Mite Savića, novosadskog kafedžije i trgovca, nekadašnjeg vlasnika kafane "Bela lađa".

Par jednokrilnih ormana ima naglašene eklektičke elemente koji su posebno izraženi u apliciranoj rezbariji. Volute i stilizovane lozice sa cvetovima i listovima postavljene su na svim vidnim površinama, a u njihovoj izradi korišćena je i mašinska obrada. Ormani su izrađeni u Futogu tokom poslednje trećine 19. veka.