Слика

Назив: 
Енциклопедија Новог Сада бр. 4
Опис: 
Енциклопедију Новог Сада чини свеобухватни појмови о историјским и знаменитим личностима, догађајима, институцијама у области културе, религије, привреде, урбанизма, здравства и спорта, о манифестацијама националног значаја, а првенствено о знаменитим људима и породицама који су у прошлости задужили град значајним доприносом и нашим савременицима што што својим стваралаштвом данас прослављају име града.
Датум креирања записа: 
25.09.2014.
Тип језика културног добра: 
Словенски
Материјал: 
Папир
Тип оригиналног културног добра: 
Књига
Формат(и) дигиталног документа: 
Слика
Назив: 
Енциклопедија Новог Сада бр. 3
Опис: 
Енциклопедију Новог Сада чини свеобухватни појмови о историјским и знаменитим личностима, догађајима, институцијама у области културе, религије, привреде, урбанизма, здравства и спорта, о манифестацијама националног значаја, а првенствено о знаменитим људима и породицама који су у прошлости задужили град значајним доприносом и нашим савременицима што што својим стваралаштвом данас прослављају име града.
Датум креирања записа: 
25.09.2014.
Штампар: 
ЛДИ
Место штампања: 
Ветерник
Издавач: 
Новосадски клуб Издавачка кућа "Добра вест"
Место издања: 
Нови Сад
Тип језика културног добра: 
Словенски
Материјал: 
Папир
Тип оригиналног културног добра: 
Књига
Формат(и) дигиталног документа: 
Слика
Област: 
Проза
Назив: 
Енциклопедија Новог Сада бр. 23
Опис: 
Енциклопедију Новог Сада чини свеобухватни појмови о историјским и знаменитим личностима, догађајима, институцијама у области културе, религије, привреде, урбанизма, здравства и спорта, о манифестацијама националног значаја, а првенствено о знаменитим људима и породицама који су у прошлости задужили град значајним доприносом и нашим савременицима што што својим стваралаштвом данас прослављају име града.
Сигнатура културног добра код власника: 
Инв. бр.:549/8, 11.05.2004
Датум креирања записа: 
25.09.2014.
Идентификатор: 
ИСБН: 86-84097-23-8
Штампар: 
"Стојков"
Место штампања: 
Нови Сад
Издавач: 
Новосадски клуб
Место издања: 
Нови Сад
Cobiss identifikator: 
192625415
Тип језика културног добра: 
Словенски
Материјал: 
Папир
Тип оригиналног културног добра: 
Књига
Формат(и) дигиталног документа: 
Слика
Област: 
Проза
Назив: 
Краљ Александар I Карађорђевић
Cyrillic
Опис: 
Карађорђевић - Део изложбе "Бела Русија" Музеја Војводине, аутора виших кустоса Веселинке Марковић и Александра Петијевића.
Држава настанка културног добра: 
Србија
Историјат: 
Дело је део изложбе "Бела Русија" Музеја Војводине, аутора виших кустоса Веселинке Марковић и Александра Петијевића. Октобарском револуцијом 1917. године отпочео је грађански рат у Русији, који је довео до страдања и емигрирања огромног броја људи. Након грађанског рада и пораза јединица Беле армије, преко 2.000.000 људи је напустило своју отаџбину. То је била најбројнија политичка емиграција у 20. веку. Највећи број руских избеглица дошао је у Краљевину СХС после напуштања јужних области Русије. Већина је кретала егзил из великих црноморских лука: Одесе, Новорусијска, Феодосије, Севастопоља, Керча. Од 1919. до 1923. године је, у пет имиграционих таласа, преко Цариграда, Галипоља и Солуна у Краљевину дошло око 40.000 Руса. Готово петина избеглих (око 8.000) нашла је своје уточиште у градовима и местима Бачке, Баната, Барање и Срема. Међу руским избеглицама у Краљевини СХС се, поред војника и официра, нашао и део руске интелектуалне елите и аристократије широког образовања. Из Русије је у Краљевину СХС евакуисано и више средњих војних школа – кадетских корпуса девојачких института. Прве руске колоније у Војводини основане су у Земуну и Панчеву, а затим у Новом Саду, Суботици, Великом Бечкереку, Сомбору, Вршцу и Белој Цркви. Већ 1921. Године руске избеглице биле су размештене у више од 80 села и градова Срема, Баната, Бачке и Барање. У сеоским срединама настањени су и козаци, организовани у козачке станице. У оквиру колонија оснивана су забавишта, основне и средње школе, библиотеке, уметнички кружиоци и друге бројне руске институције. Од нарочитог значаја било је конституисање Руске зграничне цркве у Сремским Карловцима. Кроз делатност наведених институција неговане су духовне везе избеглих Руса са напуштеном домовином. Значајан број руских интелектуалаца попунио је велику празнину у култури, просвети, науци и привреди новоформиране Краљевине СХС.
Ауторска права: 
Музеј Војводине
Датум креирања записа: 
Wednesday, September 24, 2014
Креатор записа: 
Анамариа Гарабандић
Техника: 
Тип оригиналног културног добра: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Назив(оригинални): 
Краљ Александар I Карађорђевић
Општина: 
Нови Сад
Регион: 
Војводина
Држава: 
Србија
Институција: 
Област: 
Назив: 
Енциклопедија Новог Сада бр. 22
Опис: 
Енциклопедију Новог Сада чини свеобухватни појмови о историјским и знаменитим личностима, догађајима, институцијама у области културе, религије, привреде, урбанизма, здравства и спорта, о манифестацијама националног значаја, а првенствено о знаменитим људима и породицама који су у прошлости задужили град значајним доприносом и нашим савременицима што што својим стваралаштвом данас прослављају име града.
Сигнатура културног добра код власника: 
Инв. Бр.: 523/8, 17.09.2003.
Датум креирања записа: 
24.09.2014.
Штампар: 
"Стојков"
Место штампања: 
Нови Сад
Издавач: 
Новосадски клуб "Прометеј"
Место издања: 
Нови Сад
Cobiss identifikator: 
188153095
Тип језика културног добра: 
Словенски
Материјал: 
Папир
Тип оригиналног културног добра: 
Књига
Формат(и) дигиталног документа: 
Слика
Област: 
Проза
Назив: 
Портрет доктора Мише Матића
Cyrillic
Опис: 
Део изложбе "Бела Русија" Музеја Војводине, аутора виших кустоса Веселинке Марковић и Александра Петијевића.
Држава настанка културног добра: 
Србија
Историјат: 
Дело је део изложбе "Бела Русија" Музеја Војводине, аутора виших кустоса Веселинке Марковић и Александра Петијевића. Октобарском револуцијом 1917. године отпочео је грађански рат у Русији, који је довео до страдања и емигрирања огромног броја људи. Након грађанског рада и пораза јединица Беле армије, преко 2.000.000 људи је напустило своју отаџбину. То је била најбројнија политичка емиграција у 20. веку. Највећи број руских избеглица дошао је у Краљевину СХС после напуштања јужних области Русије. Већина је кретала егзил из великих црноморских лука: Одесе, Новорусијска, Феодосије, Севастопоља, Керча. Од 1919. до 1923. године је, у пет имиграционих таласа, преко Цариграда, Галипоља и Солуна у Краљевину дошло око 40.000 Руса. Готово петина избеглих (око 8.000) нашла је своје уточиште у градовима и местима Бачке, Баната, Барање и Срема. Међу руским избеглицама у Краљевини СХС се, поред војника и официра, нашао и део руске интелектуалне елите и аристократије широког образовања. Из Русије је у Краљевину СХС евакуисано и више средњих војних школа – кадетских корпуса девојачких института. Прве руске колоније у Војводини основане су у Земуну и Панчеву, а затим у Новом Саду, Суботици, Великом Бечкереку, Сомбору, Вршцу и Белој Цркви. Већ 1921. Године руске избеглице биле су размештене у више од 80 села и градова Срема, Баната, Бачке и Барање. У сеоским срединама настањени су и козаци, организовани у козачке станице. У оквиру колонија оснивана су забавишта, основне и средње школе, библиотеке, уметнички кружиоци и друге бројне руске институције. Од нарочитог значаја било је конституисање Руске зграничне цркве у Сремским Карловцима. Кроз делатност наведених институција неговане су духовне везе избеглих Руса са напуштеном домовином. Значајан број руских интелектуалаца попунио је велику празнину у култури, просвети, науци и привреди новоформиране Краљевине СХС.
Ауторска права: 
Музеј Војводине
Датум креирања записа: 
Wednesday, September 24, 2014
Креатор записа: 
Анамариа Гарабандић
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Година настанка културног добра: 
1945
Назив(оригинални): 
Портрет доктора Мише Матића
Општина: 
Нови Сад
Регион: 
Војводина
Држава: 
Србија
Институција: 
Област: 
Назив: 
Охридски мотив
Cyrillic
Опис: 
Део изложбе "Бела Русија" Музеја Војводине, аутора виших кустоса Веселинке Марковић и Александра Петијевића .
Држава настанка културног добра: 
Србија
Историјат: 
Дело је део изложбе "Бела Русија" Музеја Војводине, аутора виших кустоса Веселинке Марковић и Александра Петијевића. Октобарском револуцијом 1917. године отпочео је грађански рат у Русији, који је довео до страдања и емигрирања огромног броја људи. Након грађанског рада и пораза јединица Беле армије, преко 2.000.000 људи је напустило своју отаџбину. То је била најбројнија политичка емиграција у 20. веку. Највећи број руских избеглица дошао је у Краљевину СХС после напуштања јужних области Русије. Већина је кретала егзил из великих црноморских лука: Одесе, Новорусијска, Феодосије, Севастопоља, Керча. Од 1919. до 1923. године је, у пет имиграционих таласа, преко Цариграда, Галипоља и Солуна у Краљевину дошло око 40.000 Руса. Готово петина избеглих (око 8.000) нашла је своје уточиште у градовима и местима Бачке, Баната, Барање и Срема. Међу руским избеглицама у Краљевини СХС се, поред војника и официра, нашао и део руске интелектуалне елите и аристократије широког образовања. Из Русије је у Краљевину СХС евакуисано и више средњих војних школа – кадетских корпуса девојачких института. Прве руске колоније у Војводини основане су у Земуну и Панчеву, а затим у Новом Саду, Суботици, Великом Бечкереку, Сомбору, Вршцу и Белој Цркви. Већ 1921. Године руске избеглице биле су размештене у више од 80 села и градова Срема, Баната, Бачке и Барање. У сеоским срединама настањени су и козаци, организовани у козачке станице. У оквиру колонија оснивана су забавишта, основне и средње школе, библиотеке, уметнички кружиоци и друге бројне руске институције. Од нарочитог значаја било је конституисање Руске зграничне цркве у Сремским Карловцима. Кроз делатност наведених институција неговане су духовне везе избеглих Руса са напуштеном домовином. Значајан број руских интелектуалаца попунио је велику празнину у култури, просвети, науци и привреди новоформиране Краљевине СХС.
Ауторска права: 
Музеј Војводине
Датум креирања записа: 
Wednesday, September 24, 2014
Креатор записа: 
Анамариа Гарабандић
Техника: 
Тип оригиналног културног добра: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Година настанка културног добра: 
1930
Назив(оригинални): 
Охридски мотив
Општина: 
Нови Сад
Регион: 
Војводина
Држава: 
Србија
Институција: 
Област: 
Назив: 
Енциклопедија Новог Сада бр. 21
Опис: 
Енциклопедију Новог Сада чини свеобухватни појмови о историјским и знаменитим личностима, догађајима, институцијама у области културе, религије, привреде, урбанизма, здравства и спорта, о манифестацијама националног значаја, а првенствено о знаменитим људима и породицама који су у прошлости задужили град значајним доприносом и нашим савременицима што што својим стваралаштвом данас прослављају име града.
Сигнатура културног добра код власника: 
Инв.бр.: 521/8, 26.06.2003.
Датум креирања записа: 
24.09.2014.
Штампар: 
"Стојков"
Место штампања: 
Нови Сад
Издавач: 
Новосадски клуб "Прометеј"
Место издања: 
Нови Сад
Cobiss identifikator: 
185537543
Тип језика културног добра: 
Словенски
Материјал: 
Папир
Тип оригиналног културног добра: 
Књига
Формат(и) дигиталног документа: 
Слика
Област: 
Проза
Назив: 
Енциклопедија Новог Сада бр. 20
Опис: 
Енциклопедију Новог Сада чини свеобухватни појмови о историјским и знаменитим личностима, догађајима, институцијама у области културе, религије, привреде, урбанизма, здравства и спорта, о манифестацијама националног значаја, а првенствено о знаменитим људима и породицама који су у прошлости задужили град значајним доприносом и нашим савременицима што што својим стваралаштвом данас прослављају име града.
Место настанка културног добра: 
Нови Сад
Држава настанка културног добра: 
Србија
Сигнатура културног добра код власника: 
Инв.бр.: 497/8, 18.10.2002
Датум креирања записа: 
24.09.2014.
Штампар: 
Стојков
Место штампања: 
Нови Сад
Издавач: 
Новосадски клуб "Прометеј"
Место издања: 
Нови Сад
Cobiss identifikator: 
180927751
Тип језика културног добра: 
Словенски
Материјал: 
Папир
Тип оригиналног културног добра: 
Књига
Формат(и) дигиталног документа: 
Слика
Година настанка културног добра: 
1997
Област: 
Проза
Назив: 
Енциклопедија Новог Сада бр. 19
Опис: 
Енциклопедију Новог Сада чини свеобухватни појмови о историјским и знаменитим личностима, догађајима, институцијама у области културе, религије, привреде, урбанизма, здравства и спорта, о манифестацијама националног значаја, а првенствено о знаменитим људима и породицама који су у прошлости задужили град значајним доприносом и нашим савременицима што што својим стваралаштвом данас прослављају име града.
Сигнатура културног добра код власника: 
Инв.бр.: 492/8, 21.06.2002.
Штампар: 
"Стојков"
Место штампања: 
Нови Сад
Издавач: 
Новосадски клуб "Прометеј"
Место издања: 
Нови Сад
Тип језика културног добра: 
Словенски
Материјал: 
Папир
Тип оригиналног културног добра: 
Књига
Формат(и) дигиталног документа: 
Слика
Област: 
Проза

Pages

Subscribe to RSS - Слика