Слика

Назив: 
Часопис Нови Сад
Опис: 
Ова колекција часописа Нови Сад штампана је 1933., 1934. и 1935.године. Главни и одговорни уредник Душан Чампраг. Часопис Нови Сад је културно-просветни и привредни преглед за Дунавску бановину.
Место настанка културног добра: 
Нови Сад
Држава настанка културног добра: 
Србија
Ауторска права: 
Музеј Војводине
Место издања: 
Нови Сад
Датум издања: 
01.01.1933.
Тип језика културног добра: 
Словенски
Материјал: 
Папир
Тип оригиналног културног добра: 
Часопис
Формат(и) дигиталног документа: 
Слика
Година настанка културног добра: 
1933
Институција: 
Област: 
Штампарство и издаваштво
Назив: 
Статут
Тип језика културног добра: 
Угрофински
Област: 
Административни документ
Година настанка документа: 
1871
Материјал: 
Папир
Тип оригиналног културног добра: 
Текст
Опис: 
Архивски документ је Статут Српске народне штампарије.
Место настанка културног добра: 
Нови Сад
Држава настанка културног добра: 
Србија
Напомена: 
Датум креирања архивског документа: 26.03.1871. Документ од осам листова, ручно писано мастилом са црвеним печатом у воску.
Ауторска права: 
Историјски архив града Новог Сада
Формат(и) дигиталног документа: 
Слика
Назив: 
Цеховско писмо
Тип језика културног добра: 
Романски
Област: 
Административни документ
Година настанка документа: 
1773
Материјал: 
Папир
Тип оригиналног културног добра: 
Текст
Опис: 
Статут (цеховско писмо) посластичарског, лицидерског и столарског цеха из 1773. године.
Место настанка културног добра: 
Нови Сад
Држава настанка културног добра: 
Србија
Напомена: 
Документ од осам страница, ручно писано, мастилом, добро очуван и читак.
Ауторска права: 
Историјски архив града Новог Сада
Формат(и) дигиталног документа: 
Слика
Назив: 
Гимназијско сведочанство Прокопија Бајића
Тип језика културног добра: 
Романски
Област: 
Административни документ
Година настанка документа: 
1820
Материјал: 
Папир
Тип оригиналног културног добра: 
Текст
Опис: 
Сведочанство Прокопија Бајића, ученика првог разреда Гимназије, које су потписали директор Павел Јозеф Шафарик и професор Георгије Магарашевић.
Место настанка културног добра: 
Нови Сад
Држава настанка културног добра: 
Србија
Напомена: 
Датум креирања документа: 04.септембар 1820. Један лист, штампан и испуњен ручно, делимично оштећен по ивицама.
Ауторска права: 
Историјски архив града Новог Сада
Формат(и) дигиталног документа: 
Слика
Назив: 
Извештај о избору професора Музичке школе "Исидор Бајић"
Тип језика културног добра: 
Словенски
Област: 
Административни документ
Година настанка документа: 
1928
Материјал: 
Папир
Тип оригиналног културног добра: 
Текст
Опис: 
Извештај Музичког друштва у Новом Саду о избору професора Музичке школе „Бајић“, са именима професора.
Место настанка културног добра: 
Нови Сад
Држава настанка културног добра: 
Србија
Напомена: 
Три листа документа, куцана на писаћој машини, делимично оштећена, читка.
Ауторска права: 
Историјски архив града Новог Сада
Формат(и) дигиталног документа: 
Слика
Назив: 
Извештај о цензури "Српског летописа"
Тип језика културног добра: 
Романски
Област: 
Административни документ
Година настанка документа: 
1824
Материјал: 
Папир
Тип оригиналног културног добра: 
Текст
Опис: 
На захтев карловачког митрополита градски сенатори извештавају о забрањеним примерцима "Спрског летописа", који је саставио Георгије Магарашевић, а штампао Константин Каулици.
Место настанка културног добра: 
Нови Сад
Држава настанка културног добра: 
Србија
Напомена: 
Четири листа документа, ручно писана мастилом и добро очувана.
Ауторска права: 
Историјски архив града Новог Сада
Формат(и) дигиталног документа: 
Слика
Назив: 
Гимназијско сведочанство
Тип језика културног добра: 
Германски
Област: 
Административни документ
Година настанка документа: 
1854
Материјал: 
Папир
Тип оригиналног културног добра: 
Текст
Опис: 
Сведочанство Ђорђа Стефановића из Мокрина, ученика другог разреда Гимназије у Новом Саду.
Место настанка културног добра: 
Нови Сад
Држава настанка културног добра: 
Србија
Напомена: 
Датум креирања архивског документа: 15.03.1854. Један лист, штампан, испуњен ручно, добро очуван и читак.
Ауторска права: 
Историјски архив града Новог Сада
Формат(и) дигиталног документа: 
Слика
Назив: 
Обавештење о позоришној цензури
Тип језика културног добра: 
Романски
Област: 
Административни документ
Година настанка документа: 
1815
Материјал: 
Папир
Тип оригиналног културног добра: 
Текст
Опис: 
Палатин обавештава Магистрат да је двор забранио извођење драме "Црни Ђорђе" на српском језику у варошком позоришту. Представа је забрањена расписом из 1808. године, те строго упозорава Магистрат да је забрани, јер је и штампање књиге забрањено.
Место настанка културног добра: 
Будим
Држава настанка културног добра: 
Мађарска
Напомена: 
Два ручно писана листа хартије, добро очувана и читка.
Ауторска права: 
Историјски архив града Новог Сада
Формат(и) дигиталног документа: 
Слика
Назив: 
Адвокатско пуномоћје
Тип језика културног добра: 
Германски
Област: 
Административни документ
Година настанка документа: 
1809
Материјал: 
Папир
Тип оригиналног културног добра: 
Текст
Опис: 
Пуномоћ Матиаса Хитера адвокату Гаспару Херману ради заступања у споровима. На предмету се налази печат града утиснут у восак, са описом печата.
Место настанка културног добра: 
Нови Сад
Држава настанка културног добра: 
Србија
Напомена: 
Датум настанка архивског документа: 14. јули 1832. Два ручно писана (мастило) листа хартије, са недостајућим деловима и остацима црвеног печата у воску.
Ауторска права: 
Историјски архив града Новог Сада
Формат(и) дигиталног документа: 
Слика
Назив: 
Коњи
Cyrillic
Опис: 
Део изложбе "Бела Русија" Музеја Војводине, аутора виших кустоса Веселинке Марковић и Александра Петијевића.
Држава настанка културног добра: 
Србија
Историјат: 
Дело је део изложбе "Бела Русија" Музеја Војводине, аутора виших кустоса Веселинке Марковић и Александра Петијевића. Октобарском револуцијом 1917. године отпочео је грађански рат у Русији, који је довео до страдања и емигрирања огромног броја људи. Након грађанског рада и пораза јединица Беле армије, преко 2.000.000 људи је напустило своју отаџбину. То је била најбројнија политичка емиграција у 20. веку. Највећи број руских избеглица дошао је у Краљевину СХС после напуштања јужних области Русије. Већина је кретала егзил из великих црноморских лука: Одесе, Новорусијска, Феодосије, Севастопоља, Керча. Од 1919. до 1923. године је, у пет имиграционих таласа, преко Цариграда, Галипоља и Солуна у Краљевину дошло око 40.000 Руса. Готово петина избеглих (око 8.000) нашла је своје уточиште у градовима и местима Бачке, Баната, Барање и Срема. Међу руским избеглицама у Краљевини СХС се, поред војника и официра, нашао и део руске интелектуалне елите и аристократије широког образовања. Из Русије је у Краљевину СХС евакуисано и више средњих војних школа – кадетских корпуса девојачких института. Прве руске колоније у Војводини основане су у Земуну и Панчеву, а затим у Новом Саду, Суботици, Великом Бечкереку, Сомбору, Вршцу и Белој Цркви. Већ 1921. Године руске избеглице биле су размештене у више од 80 села и градова Срема, Баната, Бачке и Барање. У сеоским срединама настањени су и козаци, организовани у козачке станице. У оквиру колонија оснивана су забавишта, основне и средње школе, библиотеке, уметнички кружиоци и друге бројне руске институције. Од нарочитог значаја било је конституисање Руске зграничне цркве у Сремским Карловцима. Кроз делатност наведених институција неговане су духовне везе избеглих Руса са напуштеном домовином. Значајан број руских интелектуалаца попунио је велику празнину у култури, просвети, науци и привреди новоформиране Краљевине СХС.
Ауторска права: 
Музеј Војводине
Датум креирања записа: 
Tuesday, October 7, 2014
Креатор записа: 
Јованка Лекић
Техника: 
Тип оригиналног културног добра: 
Формат(и) дигиталног документа: 
Фотографије: 
Година настанка културног добра: 
1930
Назив(оригинални): 
Коњи
Општина: 
Нови Сад
Регион: 
Војводина
Држава: 
Србија
Институција: 
Област: 

Pages

Subscribe to RSS - Слика