Назив:
Молба грађана Петроварадинског шанца
Опис:
У околностима рата за наследство “Светог римског царства” између Аустроугарске и Прусије родила се идеја да Петроварадински Шанац добије привилегије слободног града. Та идеја је материјализована тек 1747. године када из Шанца у Беч путују Давид Рацковић, Томас Андерле и Стојић Богдановић, листом угледни грађани, који од Марије Терезије траже Повељу слободног града. Бечки двор попушта због ратних околности и празне касе, али испоставља рачун.
Слобода Шанца износила је 80 000 рајнских форинти.
Место настанка културног добра:
Историјат:
Према ранијим сазнањима, на Петроварадинској тврђави прво људско насеље постојало је још 4500. година пре нове ере али након археолошких открића на самом почетку истраживања историја овог простора померена је на период 19.000 -15.000 година пре нове ере. Захваљујући томе знамо да човек у континуитету настањује простор Петроварадинске стене од праисторије до данас, па чак и палеолиту када су се људска станишта углавном налазила у пећина.
Крајем 17. века на гребену Фрушке горе, над десном обалом Дунава, почиње градња Петроварадинске тврђаве. Убрзо око шанца формирало се мање насеље трговаца, рибара, занатлија и лађара. У међувремену, до 1780. године, завршено је највеће војно утврђење тадашње Аустријске царевине Петроварадинска тврђава -‘’Гибралтар на Дунаву’’.
Држава настанка културног добра:
