Шешир је био статусни симбол грађанства и обавезан део,како мушке тако и женске грађанске одеће.Најчешће се јављао у две основне форме : шешир са ободом и без обода. Углавном је израђиван од филца и плетене сламе или лике,која је бојена или лакирана,такође и од биљних влакана,свиле,вуне,коже,платна,баршуна,даброве или зечје длаке.

У старо доба шешир су људи носили да би заштитили главу од кише,снега,сунца. Вероватно је у хладнијим подручјима био направљен од коже,због топлоте.Тако су касније настајали војнички шлемови. Код неких народа шлемови су служили да издрже ударац мача или стреле,док су код примитивнијих прављени врло шарени шешири грозног облика,чија је намена била застрашивање непријатеља.Дешавало се и да у неким земљама шешир буде предмет почасти,као нпр.када папа дарује посвећени шешир кардиналима и истакнутим верницима,али и симбол поруге у Немачкој и Француској банкротери изложени јавности су добијали жути или зелени шешир.

Временом је свака земља и сваки народ усавршио свој стил од покривача за главу или украса,до намене за верске обреде. До 1960-их, шешир је био скоро обавезан одевни предмет код оба пола, али од тада се ређе носи, најчешће у елегантнијим одевним комбинацијама или као заштита од временских утицаја.