Rimokatolička veroispovest



Katolička crkva sebe naziva Crkvom za koju je Isus Hrist umro i koju su sagradili Apostoli, a nad njom Papa ima jurisdikciju.

Ona obuhvata sve vernike koji su podložni vrhovnom učiteljskom i pastirskom autoritetu pape, i prihvataju u velikoj meri uticaj crkve na veru i moral. Međutim svaka zemlja ima sopstveno ustrojstvo i liturgijsku baštinu.
Crkvom se nazivaju oni koji su poverovali u svedočenja apostola i prihvatili Isusa Hrista kao svog učitelja, dakle Božja porodica, ali je pre svega božansko delo.

Katolička crkva je podeljena na biskupije, a biskupije na župe. Na čelu biskupija se nalazi biskup, a po hijerarhiji ispod njega su sveštenici i đakoni. Svi biskupi po svetu sačinjavaju biskupski kolegijum, kome je papa na čelu. Crkvena služba je trostruka i obuhvata učenje, posvećivanje i upravaljnje.

U 16. veku u zapadnom hrišćanstvu se javlja snažan versko-politički pokret reformacije čiji je vođa bio Martin Luter. Tako je zapadno hrišćanstvo zapravo podeljeno u dve osnovne struje: rimokatolicizam i protenstatizam. Rascep u zapadnom hrišćanstvu kulminirao je mnigim verskim ratovima. Sukob  je proistekao iz neprihvatanja pape kao posrednika između Boga i vernika i odbacivanja kulta svetaca, ikona i relikvija. 

Velika Gospa

Velika Gospa je dan svetkovine Uznesenja Blažene Djevice Marije na nebo. Slavi se 15. avgusta svake godine. Na dan praznika, mnogobrojni vernici pohodi Marijina svetišta. Prema katoličkoj teologiji, Marija je uznesena na nebo, dušom i tijelom. Nauk o Marijinu uznesenju na nebo, proglasio je papa Pio XII., 1. novembra 1950. Tome prethodi duga tradicija, stara gotovo kao i samo hrišćanstvo. Mnogi crkveni oci i sveci poput sv. Bernarda, sv. Antuna Padovanskoga i dr., kroz stoleća su razmatrali i pisali o Marijinu uznesenju na nebo. Praznik se slavi u velikom broju država, ponajviše u Europi i Južnoj Americi. Održavaju se procesije i festivali. Anglikanci i luterani slave praznik, ali bez službenog spominjanja riječi „uznesenje”.

Izvor: Vikipedija

 

Latinica
Слика: 
Datum: 
Saturday, August 15, 2015

Veliki petak

Veliki petak ili Strasni petak je hrišćanski praznik kojim se obeležava stradanja Isusa Hrista, njegovo raspeće na časni krst i njegova smrt za spasenje sveta. Toga dana, Crkva se seća događaja koji su neposredno prethodili Hristovom Raspeću; počevši od izvođenja Isusa Hrista pred sud Pontija Pilata, neuspelog pokušaja da Ga optuže, pa do glasnog vikanja jevrejskog naroda: "Raspni Ga!"; nošenja krsta kroz grad, na putu prema Golgoti; razapinjanja i praštanja dželatima rečima: "Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade"; umiranja, skidanja sa krsta, pomazivanja mirom, povijanja tela platnom i polaganja u grob; postavljanja straže da čuva grob da neko ne ukrade njegovo telo. U noći između Velikog četvrtka i Velikog petka, Hrista su mučili i bičevali. Pontije Pilat je predao Isusa Jevrejima, rekavši da ne može da ga osudi, jer nije našao nikakve krivice, i da je taj čovek nevin. Jevreji su uvideli da mogu samo da muče Isusa, ali ne mogu da Ga osude, pa su rekli Pilatu da se Isus u stvari buni protiv imperatora, jer sebe proglašava carem, a za takav greh Rimljani moraju da kazne počinioca. Kako je to bilo uoči Pashe, najvećeg judejskog praznika, običaj je nalagao da se jedan zatvoreik pusti na slobodu. Pilat je pitao narod koga da oslobodi: Isusa Hrista ili Varavu, razbojnika, koji je ubio nekoliko rimskih vojnika. Svetina, nahuškana od fariseja, tražila je Varavu. Pilat je pitao šta da uradi s Isusom, a svetina je urlala: „Raspni ga! Raspni ga!" Hristu su stavili trnov venac na glavu, a na pleća navalili teški krst i poveli putem koji i danas, dve hiljade godina kasnije, nosi ime Ulica bola. Pljuvali su ga i dobacivali pogrdne reči. Našao se tu i jedan dobar čovek, Simon iz Kirineje, koji se sažalio i pomogao Gospodu da nosli Krst Stradanja. Na brdu Golgota su postavili tri krsta, na koja su razapeli Hrista i dvojicu razbojnika. Hristov krst je bio u sredini. I posle svih pretrpljenih muka i poniženja, Hristos je molio svog Oca Nebeskog da oprosti ljudima, jer ne znaju šta čine. Kad je, oko tri sata po podne (po našem računanju vremena), Svoj duh predao Ocu, sva priroda, Božja tvorevina, pobunila se protiv nepravde i zločina: pomračilo se sunce, otvarali se grobovi, zatresla se zemlja. Zavesa u hramu se rascepila odozgo do dole. Kamenje se, uz strašan prasak, raspadalo. Stene su pucale. Tako su se obistinile Hristove reči da će i mrtvo kamenje svedočiti Živoga Boga. Kapetan koji je stražario kod krsta, rekao je da je taj Čovek zaista bio pravednik, a okupljeni narod obuzeo je neizrecivi užas.

Izvor:Vikipedija

Latinica
Слика: 

Svi sveti

Svi sveti  svetkovina je u Rimokatoličkoj crkvi, a njome se slave svi sveci, kako oni koji su već kanonizirani, tako i oni koji to još nisu. Slavi se 1. novembra. U pravoslavnim crkvama ovaj se praznik slavi prve nedelje po Duhovima, te označava završetak uskrsnoga dela liturgijske godine. U kalendaru Katoličke crkve Svi sveti označeni su kao svetkovina, a ujedno su i neradni dan u Republici Hrvatskoj. Među narodom obično se ovaj praznik povezuje s obilaskom groblja i uređivanjem grobova, pa tako i spomenom na mrtve. Ipak, u Crkvi se Spomen svih vernih mrtvih ili Dušni dan obeležava dan kasnije, 2. novembra. Osim u Katoličkoj crkvi, ovaj se praznik obeležava i u Engleskoj crkvi, kao i u mnogim evangeličkim crkvama, premda je onde primio različite oblike, ovisno o dotičnoj Crkvi.

Izvor: Vikipedija

Slika:Feniks Magazin

Latinica
Слика: 
Datum: 
Sunday, November 1, 2015

Božić

Božić je hrišćanski praznik kojim se slavi rođenje Isusa Hrista. Većina hrišćanskih crkava slavi ga 25. decembra. Međutim istočne crkve slave ga 7. januara, jer po Julijanskom kalendaru 25. decembar pada na taj dan. Božić je u mnogim državama sveta državni praznik. Božić spada, zajedno s Uskrsom i Duhovima, među tri najveća hrišćanska praznika. Božićno vreme traje od Božića pa do praznika Krštenja Gospodova, a to je uvek nedelja iza Svetih triju kraljeva. Budući da u Novom zavetu ne stoji kada se tačno rodio Isus, prvi hrišćani nisu slavili Božić, nego samo Uskrs. Božić se počeo slaviti u Rimu u 4. veku (u izvorima dokazana godina 336.). Do danas nije jasno zašto se Božić slavi baš 25. decembra. Prevladavajuće je mišljenje da se Božić počeo slaviti toga datuma zato što se još tada uvek slavio u Rimu poganski praznik rođenje boga Sunca (Nativitas Solis Invicti - Rođenje nepobedivoga Sunca) pa je Crkva želela da potisne taj paganski praznik, počela slaviti rođenje Isusa Hrista koji je Božansko Sunce sa visine.

Tekst:Vikipedija

Slika:Blogspot

Latinica
Слика: 
Datum: 
Thursday, December 25, 2014

Uskrs

Uskrs ili Vaskrs hrišćanski je najveći (crkveni) praznik kojim se proslavlja Isusov povratak u život — vaskrsenje. Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti: tj. prve nedelje posle Velikog petka. To je pokretni praznik i praznuje se posle jevrejske Pashe (heb. pessach) u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje. Kod istočnih hrišćana, Uskrs najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja, a kod zapadnih hrišćana uvek pada između 22. marta i 25. aprila.

Na Veliki petak farbaju se uskršnja jaja, najviše crvenom bojom, koja simbolizuje Hristovu krv. Jaja se od nedelje jedu, poklanjaju i njima se tuca (odnosno kuca). U nekim zemljama, običaj je da se umesto farbanih poklanjaju jaja ili druge figure od čokolade. Preuzet iz paganskih običaja, u zapadnim kulturama jaja, prema običaju, donosi uskršnji zec.

Izvor: Vikipedija

 

Latinica
Слика: 
Datum: 
Saturday, April 5, 2014

Pages

Subscribe to RSS - Rimokatolička veroispovest