Srpska operska pevačica. Rođena je 1903. godine u Beloj Crkvi, a već sa šest godina pevala je u pevnici crkve u rodnom gradu, a nastavila u školskom horu.
- Učitelj me je stalno vukao za uši jer je moj glas kvario hor - izjavila je ona u jednom od mnogih intervjua.
Muzičku školu učila je u Temišvaru, gde se i udala i rodila ćerku Mirjanu, kasnije poznatu opersku pevačicu. U Beograd je došla 1930. godine, gde je ubrzo primljena u Operu, a još brže dobila glavne uloge u operama. Čuveni kompozitor Stevan Hristić, tada joj je rekao: „Bogat glas, nemaš dovoljno škole, ali ako budeš učila, napredovaćeš brzo“.
Iako su se za njene opere karte kupovale kod tapkaroša, 1937. godine je otpuštena i iz Beograda odlazi u Beč gde je angažuje ondašnja Državna opera, a odbivši angažman u Berlinu ona postaje i prva Srpkinja sa stalnim angažmanom u Bečkoj operi. U Beograd se vratila posle Drugog svetskog rata, i to kao zvezda po koju su naročito slali auto u Beč. Iz javnosti se povukla 1968. godine, govoreći da je „bolje otići dok je još snage i glasa i tako ostati u lepoj uspomeni“. O osnivanju fonda počela je da razmišlja nakon smrti ćerke, a konačnu odluku donela je 1978. godine.
- I meni je takav fond bio potreban, ali ga nisam našla. Prošla sam težak put do operske scene i kasnije, pa želim da se pravi, istinski talenti ne muče toliko, da njihovo školovanje ne zavisi samo od materijalnih prilika - izjavila je tada Melanija Bugarinović.
Melanija Bugarinović umrla je 1986. godine, a iza nje su ostale dve kuće u Beogradu od po nekoliko stotina kvadrata, izuzetno vredne numizmatička i filatelistička zbirka, te raskošan zlatni nakit. Jedna kuća je u međuvremenu prodata, a najvredniji deo zbirki i zlatnog nakita bez traga je nestajao u poslednjih dvadeset godina.
