Muzika

Ime: 
Liturgija Sv.Jovana Zlatoustog
Latinica
Opis: 

Liturgija Sv. Jovana Zlatoustog je a kapela koralna kompozicija opus 41. Pjotra Iliča Čajkovskog, komponovana 1878. Sastoji se od delova teksta uzete iz Božanstvene liturgije Sv. Jovana Zlatoustog, najslavnije od svih euharističkih službi Istočne pravoslavne crkve.Delo Čajkovskog predstavlja prvi "јеdinstveni muzički ciklus" литургије.

Petar Iljič Čajkovski (7. maj 1840 — 6. novembar 1893) je bio ruski kompozitor poznog romatizma. Pojavio se u ruskoj muzici istovremeno sa kompozitorima 'Ruske petorke', ali nije bio njihov član. Njegova muzika, koja je sadržala ruski karakter, bila je jako dobro prihvaćena. Ipak, sadržala je više zapadnih elemenata i ako je uspešno kombinovao internacionalne elemente sa elementima ruske narodne muzike. Predavao je harmoniju na konzervatorijumu u Moskvi i pisao muzičke kritike. Materijalnu nezavisnost i boravak u inostranstvu omogućila mu je njegova mecenatkinja Nadežda von Mek, a njihovo dopisivanje važan je izvor podataka o stvaralačkom radu i estetskim pogledima Čajkovskog. Nastupao je kao dirigent sopstvenih dela po Rusiji, Evropi i SAD.

Autorska prava: 
MELODIA RECORD COMPANY, USSR 1990.
Datum kreiranja zapisa: 
Thursday, October 10, 2013
Fotografije: 
AddThis: 
Format (i) digitalnog dokumenta: 
Audio
Godina nastanka kulurnog dobra: 
1878
Tip digitalnog dokumenta: 
Audio
Oblast: 
Muzika
Stil: 
Romantika
Autor: 
Petar Ilič Čajkovski
Godina izdavanja: 
1990
Ime: 
Koralni radovi
Latinica
Opis: 

Petar Iljič Čajkovski (7. maj 1840 — 6. novembar 1893) je bio ruski kompozitor poznog romatizma. Pojavio se u ruskoj muzici istovremeno sa kompozitorima 'Ruske petorke', ali nije bio njihov član. Njegova muzika, koja je sadržala ruski karakter, bila je jako dobro prihvaćena. Ipak, sadržala je više zapadnih elemenata i ako je uspešno kombinovao internacionalne elemente sa elementima ruske narodne muzike. Predavao je harmoniju na konzervatorijumu u Moskvi i pisao muzičke kritike. Materijalnu nezavisnost i boravak u inostranstvu omogućila mu je njegova mecenatkinja Nadežda von Mek, a njihovo dopisivanje važan je izvor podataka o stvaralačkom radu i estetskim pogledima Čajkovskog. Nastupao je kao dirigent sopstvenih dela po Rusiji, Evropi i SAD.

Napisao je oko 25 koralnih kompozicija.

Autorska prava: 
MELODIA RECORD COMPANY, USSR 1990.
Datum kreiranja zapisa: 
Thursday, October 10, 2013
Fotografije: 
AddThis: 
Format (i) digitalnog dokumenta: 
Audio
Godina nastanka kulurnog dobra: 
1878
Tip digitalnog dokumenta: 
Audio
Oblast: 
Muzika
Autor: 
Petar Ilič Čajkovski
Godina izdavanja: 
1990
Tip originalnog dokumenta: 
Audio
Ime: 
Rekvijem
Latinica
Opis: 

Volfgang Amadeus Mocart (27.01.1756. — 05.12.1791) je bio jedan od najznačajnijih i najuticajnijih svetskih kompozitora klasične muzike.Njegova muzička veština već je bila vidljiva kada je imao samo nekoliko godina. Otac ga je i naučio da svira violinu i klavir, a kako je brzo učio, svoje prve kompozicije je napisao kada je imao svega pet godina.Tokom godina u kojima se formirao kao muzičar, Mocart je nekoliko puta putovao po Evropi, počevši sa koncertom 1762. godine na dvoru princa Bavarske u Minhenu i na austrijskom carskom dvoru u Beču. Duga koncertna turneja odvela ga je, zajedno sa ocem, na dvorove u Minhenu, Manhajmu, Parizu, Londonu, Hagu, ponovo u Parizu, i na kraju, natrag domu kroz Cirih i Minhen.Volfgang Amadeus Mocart je bio veoma plodan kompozitor. Njegov opus obuhvata preko 600 dela najrazličitijih žanrova:simfonije, klavirski koncerti,violinski konceti, klavirske i violinske sonate, gudački kvarteti i kvinteti,serenade, opere, mise i nedovršen Rekvijem.

Rekvijem ili rekvijemska misa је liturgijska služba u Katoličkoj crkvi, u čast preminulog i njegove duše. Smatra se za počasnu sahranu pojedinca ili grupe. Pored katoličke crkve, rekvijem као služba је zastupljen u anglikanizmu i luteranstvu. Rekvijem је sličan službi оpela u Pravoslavnoj crkvi i grkokatoličkim crkvama.Reč rekvijem је latinskog porekla i spominje se u liturgijskim zapisima.

Rekvijem је bio i veoma popularan vid мuzičkog komada. Оbično је započinjao dramatično i jednoglasno, а većina tekstova je preuzeta iz liturgijskih zapisa. Najpoznatiji kompozitori ove vrste коmada bili su  Volfgang Amadeus Mocart i Đuzepe Verdi.

Autorska prava: 
RTB Records Jugoslavija, Digital Recording SOKOJ, 1987.
Datum kreiranja zapisa: 
Thursday, October 10, 2013
Fotografije: 
AddThis: 
Audio: 
Format (i) digitalnog dokumenta: 
Audio
Tip digitalnog dokumenta: 
Audio
Oblast: 
Muzika
Stil: 
Klasičan
Autor: 
Mocart Volfgang Amadeus
Godina izdavanja: 
1987
Tip originalnog dokumenta: 
Audio
Latinica
Fotografije: 
AddThis: 
Biografija: 

Po pisanju hrvatskog magazina „Moljac“, Balaševićev deda Đoka se prezivao Balašev, ali je 1941. godine, za vreme Drugog svetskog rata, iz straha „da će ga Mađari pomađariti“ dodao nastavak „ić“, karakterističan za srpska prezimena. Balašević je odrastao u Novom Sadu, u kući u ulici Jovana Cvijića, u kojoj i danas živi sa suprugom Oliverom (rođ. Savić, u Zrenjaninu 1959) i troje dece (najstarija Jovana - Lola, srednja Jelena - Beba i najmlađi Aleksa). Pesme je počeo da piše u osnovnoj školi, a sanjao je da postane fudbaler. Gimnaziju je napustio u trećem razredu, jer nije voleo matematiku, fiziku i hemiju, ali je uspeo da maturira kao vanredni učenik i položio je prijemni ispit za studije geografije. Nikada nije diplomirao na univerzitetu, ali se 1977. pridružio grupi Žetva.
1977. godine pristupa akustičarskoj grupi „Žetva“ sa kojom, iste godine snima hit pesmu „U razdeljak te ljubim“ i ostvaruje svoj prvi uspeh. Singl je prodat u više od 180.000 kopija, što je bio veliki uspeh za jugoslovenske standarde. Naredne godine napušta bend u kome se afirmisao i sa Vericom Todorović osniva grupu „Rani mraz“ sa kojom nastupa na festivalu u Opatiji, sa pesmom „Prva ljubav“. Tokom te godine snima nekoliko hit pesama i sa njima ostvaruje velike tiraže i doživljava potpunu afirmaciju. Pred samo snimanje pesme „Računajte na nas“, pridružuju im se bivši članovi grupe "Suncokret", Biljana Krstić i Bora Đorđević. Pesma je postala vrlo popularna među vlastima i među narodom, i predstavljala je svojevrsnu himnu generacije. Nakon samo dva meseca saradnje, grupu je napustio Đorđević, pošto je uočio razlike u autorskom senzibilitetu između sebe i Balaševića, i formirao grupu "Riblja čorba". Grupu je napustila i Verica Todorović, pa su Biljana i Đorđe snimili prvi album Ranog mraza „Mojoj mami mesto maturske slike“. Đorđe je još kao tinejdžer bio veliki poštovalac "Korni" grupe, tako da kompletnu produkciju i aranžmane albuma „Mojoj mami umesto maturske slike u izlogu“ poverava bivšim članovima Korni grupe.

Na festivalu u Splitu 1979. godine, Balašević je osvojio prvu nagradu sa pesmom „Panonski mornar“, svoju popularnost potvrđuje osam rasprodatih koncerata u beogradskoj dvorani Doma sindikata. Tokom 1980. godine, služio je JNA u Zagrebu i Požarevcu, gde je snimio TV seriju Vojnici. Krajem godine izašao je album „Odlazi cirkus“, poslednji album grupe Rani mraz. Album je potvrdio Balaševićev status i doneo hitove kao što su „Priča o Vasi Ladačkom“ i „Život je more“.

Solo karijera

Početkom 1982. godine započinje solo-karijeru u vidu albuma Pub sa kojim beleži zapažen uspeh. U TV seriji Pop Ćira i pop Spira tumači zapaženu ulogu berberina Šace. U zimu sledeće godine prvi put puni beogradski Sava centar. Zatim sledi ploča pod nazivom „Celovečernji the Kid“ snimljena 1983. godine. Melodija naslovne numere koja je snimljena i na engleskom jeziku, je inspirisana folklorom Meksika. Aprila 1985. godine, snima izuzetno zapažen album "003" na kome se jako istakla pesma Slovenska. Ovu ploču je produkcijski uradio kao i prethodnu Josip Boček. Naredne, 1984. godine u saradnji sa TV Novi Sad snima i TV film pod istoimenim nazivom „Celovečernji Kid“.

Sa sledećim albumom "Bezdan", Balašević formira ekipu koja će mu ubuduće biti redovna studijska i koncertna potpora. Za produkciju ploče je zadužen Đorđe Petrović, aranžmani su povereni klavijaturisti Aleksandru Dujinu. Đorđe Balašević naglašava da najplodniji period njegovog stvaralaštva otpočinje ovim albumom. Sledeći album „Panta rei“ prati izuzetno loše kritike, koje se podudaraju sa teškim periodom kroz koji je novosadski kantautor u privatnom životu prošao. Ipak na ovom albumu se izdvaja jedna od Balaševićevih najlepših balada „Jednom...“

Naredna ploča, „Tri posleratna druga“, koja je dobila podnaslov „Muzika iz istoimenog romana“ i koju Balašević snima 1989. godine, prati radnju istoimenog romana i beleži veliki uspeh. Na pomenutoj ploči, koja je doživela dobre kritike, i veoma dobro prošla kod publike, nalazi se jedna od najlepših balada koje je Balašević snimio - „D–mol“. U vreme dok počinju ratna zbivanja u SFRJ 1991. godine, na tržište izlazi album „Marim ja...“. Ovaj album ostaje upamćen po izuzetno dobrim tekstovima, nostalgičnim notama, po pesmama „Nevernik“, „Divlji badem“, „Ringišpil“... .

Te iste jeseni Balašević je imao svoju kolumnu u Radio-TV Reviji. U ovoj kolumni, dok besni rat na prostoru tada već bivše SFRJ, Balašević pravi veoma oštre i kritičke osvrte na sva aktuelna, pretežno politička dešavanja u zemlji. Ratne godine provodi sklonjen od javnosti, izbegavajući mobilizaciju. Krajem 1993. godine snima album „Jedan od onih života“; album izlazi u vreme teške ekonomske krize, a pesme su inspirisane ratnim tragedijama. Tih godina Balaševićevi koncerti postaju prva javna čistilišta, budući da na njima iznosi veoma oštre konotacije na račun aktualne vlasti, sa jasnim opozicionim stavovima.

Posle malo duže pauze 1996. godine, objavljuje album pod nazivom „Naposletku“. Nove pesme snimljene su uglavnom na akustičnim instrumentima uz učešće gudača Svetog Đorđa.

Od instrumenata su upotrebljivani fagot, oboa, truba i violina koje na veran način dočaravaju atmosferu Balaševićevih stihova.

Drugi roman objavljuje 1997. godine. I u njemu Balašević prati svoj pretposlednji album – „Jedan od onih života“. Roman postiže izuzetno dobre kritike. A 2000. godine Balašević objavljuje političkim album pod naslovom decenije koja je iza nas – „Devedesete“. Na tom albumu on daje javnu osudu jednog vremena, jednog izgubljenog vremena, za jednu generaciju, umesto na nostalgične i ljubavne pesme na koje je navikao svoju publiku, na ovom albumu je ostala zabeležena pesma „Živeti slobodno“ koja ujedno i predstavlja himnu petooktobarskih promena u kojima je i Balašević imao svoje aktivno učešće.

Ljubavne pesme koje su izostale sa prethodnog albuma u punoj meri su nadoknađene krajem 2001. godine., kada je snimljen album „Dnevnik starog momka“ koji je posvetio svojoj supruzi Olji. Naime, svaka od 12 pesama na albumu nosi naziv jednog ženskog imena, a kombinacijom početnih slova tih imena dobija se pravo značenje ovog albuma „Olja je najbolja“. 2004. godine snima izuzetno dobar album koji nosi naziv svoje prve grupe Rani mraz. Zapaženo učešće u ovom albumu ima grupa Apsolutno romantično.

Festivali

1978. Omladina, Subotica - Računajte na nas, 1978. Opatija - Moja prva ljubav, 1978. Zagreb - Marina, 1979. Split - Panonski mornar, 1982. Opatija - Pesma o jednom petlu

Politika

Godine 1978. Balašević je snimio pesmu „Računajte na nas“, koja je bila nezvanična himna Titove omladine. Ta pesma je poručivala starijoj generaciji da će mladi slediti revolucionarni komunistički put, koji su zacrtali stariji revolucionari na čelu sa Titom. Nakon smrti Josipa Broza objavio je i pesmu „Tri put sam video Tita“. Bio je poznat po nadimku „Titov omladinac“. Balaševićev zanos je kasnije prešao u razočaranje i rezignaciju (pesma „Rekvijem“ iz 1988). Zbog pesme „Računajte na nas“ su ga tokom devedesetih mnogi napadali da je titoista i jugonostalgičar u nekom ružnom kontekstu te reči, na šta je on odgovorio na njemu svojstven, humorističan način: „Ljudi, ja sam tu pesmu napisao pre 20 godina, da sam tad ubio Tita do sad bih izašao...".

U vreme kada je Srbija bila pod sankcijama uzeo je slovenačko državljanstvo. Javno se suprotstavljao režimu Slobodana Miloševića, držao kultne novogodišnje koncerte u Sava centru i bio ambasador dobre volje Visokog komesarijata UN za izbeglice. Nakon pada Miloševićevog režima, prestao je da se politički eksponira, sve do 2008. godine kada je na predsedničkim izborima podržao Borisa Tadića i učestvovao u njegovoj predizbornoj kampanji. Danas živi i radi u Novom Sadu, a drži vrlo posećene koncerte u mnogim gradovima bivše Jugoslavije. Održao je 24. maja 2013. veliki koncert u Beogradu, na Kalemegdanu.

 

Izvor: 
Predmetna odrednica: 

Albumi
Rani mraz

    Mojoj mami mesto maturske slike - 1979.
    Odlazi cirkus - 1980.

Solo karijera

    Pub - 1982
    Celovečernji the Kid - 1983
    003 — 1985
    Bezdan - 1986
    Panta rei - 1988
    Tri posleratna druga - 1989
    Marim ja... - 1991
    Jedan od onih života... - 1993
    Na posletku... - 1996
    Devedesete - 2000
    Dnevnik starog momka (album) - 2001
    Rani mraz - 2004

Kategorija: 
Nadimak: 
Đoka
Lične informacije: 
Srpski kantautor, pesnik i glumac. Rođen je 11.maja 1953. Bio je član grupa „Žetva“ i „Rani mraz“, a 1982. je započeo solo karijeru. Ukupno je objavio 14 albuma.
Datum rođenja: 
Monday, May 11, 1953
Mesto rođenja i lokacija: 
Нови Сад
Serbia
45° 15' 0" N, 19° 51' 0" E
Pol: 
Мушки
Godina rođenja: 
1953
Država rođenja: 
Srbija

Pages

Subscribe to RSS - Muzika