Духови, тројице, тројчиндан или педесетница је хришћански празник којим се прославља силазак светог Духа на апостоле у Јерусалиму, 50 дана након Христовог Васкрсења. Одатле и израз прослава педесетнице, пентекосте итд. Назив Духови је дословце преузето из старословенског, где је то генитив једнине, а заправо се односи на Духа Светог који је један, а не на више духова како се то одомаћило у имену које овај празник данас носи.Хришћани овај празник славе и као дан „рођења Цркве“ будући да Дела Апостолска доносе да су апостоли пуни Духа Светога говорили тако да су их могли разумети људи свих народа и језика, а мноштво се „дало крстити те су примили Духа Светога“. Иначе то је и јасно отварање спасоносног послања Цркве према свима а не само према Јеврејима.

Извор:Википедија

Велики петак или Страсни петак је хришћански празник којим се обележава страдања Исуса Христа, његово распеће на часни крст и његова смрт за спасење света. Тога дана, Црква се сећа догађаја који су непосредно претходили Христовом Распећу; почевши од извођења Исуса Христа пред суд Понтија Пилата, неуспелог покушаја да Га оптуже, па до гласног викања јеврејског народа: "Распни Га!"; ношења крста кроз град, на путу према Голготи; разапињања и праштања џелатима речима: "Оче, опрости им, јер не знају шта раде"; умирања, скидања са крста, помазивања миром, повијања тела платном и полагања у гроб; постављања страже да чува гроб да неко не украде његово тело. У ноћи између Великог четвртка и Великог петка, Христа су мучили и бичевали. Понтије Пилат је предао Исуса Јеврејима, рекавши да не може да га осуди, јер није нашао никакве кривице, и да је тај човек невин. Јевреји су увидели да могу само да муче Исуса, али не могу да Га осуде, па су рекли Пилату да се Исус у ствари буни против императора, јер себе проглашава царем, а за такав грех Римљани морају да казне починиоца. Како је то било уочи Пасхе, највећег јудејског празника, обичај је налагао да се један затвореик пусти на слободу. Пилат је питао народ кога да ослободи: Исуса Христа или Вараву, разбојника, који је убио неколико римских војника. Светина, нахушкана од фарисеја, тражила је Вараву. Пилат је питао шта да уради с Исусом, а светина је урлала: „Распни га! Распни га!" Христу су ставили трнов венац на главу, а на плећа навалили тешки крст и повели путем који и данас, две хиљаде година касније, носи име Улица бола. Пљували су га и добацивали погрдне речи. Нашао се ту и један добар човек, Симон из Киринеје, који се сажалио и помогао Господу да носли Крст Страдања. На брду Голгота су поставили три крста, на која су разапели Христа и двојицу разбојника. Христов крст је био у средини. И после свих претрпљених мука и понижења, Христос је молио свог Оца Небеског да опрости људима, јер не знају шта чине. Кад је, око три сата по подне (по нашем рачунању времена), Свој дух предао Оцу, сва природа, Божја творевина, побунила се против неправде и злочина: помрачило се сунце, отварали се гробови, затресла се земља. Завеса у храму се расцепила одозго до доле. Камење се, уз страшан прасак, распадало. Стене су пуцале. Тако су се обистиниле Христове речи да ће и мртво камење сведочити Живога Бога. Капетан који је стражарио код крста, рекао је да је тај Човек заиста био праведник, а окупљени народ обузео је неизрециви ужас.

Извор:Википедија

Пресвето Тројство је католички празник, један од најважнијих у црквеној години. Слави се у прву недељу након празника Духова (недеља пре празника Тијелово). За Католичку Цркву, светковина је у част Пресветог Тројства. Свето Тројство је хришћанско учење које учи да постоји само један Бог који се уобличује у трима особама: Оцу, Сину (Исусу Христу) и Духу Светоме. Овакво веровање је прихваћено на Првом никејском сабору, верујући да је то веровање утемељио сам христ. Хришћани доказ за ово веровање налазе у Библији: " Када се крстио сав народ, крстио и Исус. И док се молио, раствори се небо, сиђе на њега Дух Свети у телесном обличју, попут голуба, а глас се с неба заори: "Ти си Син мој, Љубљени! У теби ми сва милина! (Лк 3, 21-22) ". Ову прославу не прихватају хришћанске заједнице као што су аријанци, унитаријанци и Јеховини сведоци. Постоји биљка, тројачка ружа или божур (лат. Паеониа) названа тако, јер цвета отприлике на празник Пресветог Тројств

Текст: Википедија

Слика:Блогослови

Божић је хришћански празник којим се слави рођење Исуса Христа. Већина хришћанских цркава слави га 25. децембра. Међутим, источне цркве славе га 7. јануара, јер по Јулијанском календару 25. децембар пада на тај дан. Божић је у многим државама света државни празник. Божић спада, заједно с Ускрсом и Духовима, међу три највећа хришћанска празника. Божићно време траје од Божића па до празника Крштења Господова, а то је увек недеља иза Светих трију краљева. Будући да у Новом завету не стоји када се тачно родио Исус, први хришћани нису славили Божић, него само Ускрс. Божић се почео славити у Риму у 4. веку (у изворима доказана година 336.). До данас није јасно зашто се Божић слави баш 25. децембра. Превладавајуће је мишљење да се Божић почео славити тога датума зато што се тога датума у тада још увек већински поганском Риму славило рођење бога Сунца (Нативитас Солис Инвицти - Рођење непобедивога Сунца) па је Црква желела да потисне тај пагански празник почела славити рођење Исуса Христа који је Божанско Сунце са висине.

Текст:Википедија

Слика:Блогспот