Икону са представом Крунисање Богородице насликао је карловачки иконописац - наивац Василије Аћимовић Молер. Током друге половине 19. века израдио је велики број сличних икона, где је, осим Св. Николе и Св. Јована Крститеља, сликао и представе патрона ктитора у доњем делу слике. Овакве иконе је масовно поручивало православно становништво приградских и сеоских насеља.

Mалу икону са представом Богородице с Христом насликао је 1846. године Јован Клајић, један од бројних српских сликара школованих на бечкој Академији. За свог живота је насликао велики број икона овог типа, углавном за приватне поручиоце у Новом Саду. Као представник бидермајерско - назаренског правца у српском сликарству 19. века и ову икону је насликао у том стилу.

Једно од најрепрезентативнијих дела религиозног карактера у музејској збирци је крст са представом Распећа Христовог. Потиче са врха иконостаса хорске капеле Саборне цркве у Ср. Карловцима, а дело је једног од најзначајнијих српских сликара 18. века - Теодора Димитријевича Крачуна. На основу стила и начина сликања, може се рећи да је овај рад из најбољег периода његовог стваралаштва. Флоралну резбарију крста, у стилу рококоа, урадио је познати новосадски дрворезбар Арсеније Марковић, чија је радионица у то време била најактивнија на подручју Војводине.

Четири сачувана фрагмента са 12 уобичајених сцена из циклуса Страдања Христових потичу, највероватније, са неке конструкције малог капелног иконостаса или Гроба Христовог. У овално обликованим картушима рокајни стил сликарства и дрворезбарије упућује на седму или осму деценију 18. века и на делатност иконописца Димитрија Поповића који је у то време боравио у Новом Саду и Сремским Карловцима.

Икона са представом Богородице с Христом потиче из средине 18. века, а насликана је техником темпере на дасци. Представљени ликови, начин сликања, обилна употреба злата и стил слова упућују на радионицу Јова Василијевича, придворног сликара патријарха Арсенија IV Шакабенте. Његова делатност утицала је на уношење руских и украјинских утицаја у српско сликарство 18. века.

Икону са ликом св. Јована Претече насликао је 1737. године иконописац Георгије Стојановић чија сигнатура се назире у фрагментарно очуваном запису у доњем делу. Уз стојећи лик светитеља, на икони су приказане и две сцене са представама Рођења св. Јована Претече у левом углу и Св. Арханђела Михаила у десном. Икона потиче са иконостаса Цркве Рождества Св. Јована у Београду, а у Нови Сад су је донеле избеглице у току сеобе 1739. године.