Свети Валентин био је свештеник и мученик, а живео је у 3. веку. Погубљен је 269. године одсецањем главе у доба кад је Римским царством владао цар Клаудије. Касније је цар Јулије И у 4. веку над његовим гробом подигао базилику, те се од тада тај светац почео поштовати међу хришћанима. У 15. веку је овај светац повезан с празником заљубљених, што се одржало до данас. Свети Валентин у католичкој Цркви слави се 14. фебруара, као необавезан имендан. Обичај да се Валентин сматра свецем и заштитником заљубљених долази и од дана његова славља. Наиме, некада се животни ритам верника равнао према црквеним празницима. Црква је од верника тражила, да венчања не славе у време великих празника (на Божић, на Ускрс) јер су они засебна славља целе заједнице, а најпосле је тражила, да се не приређују бучне свадбе у литургијски посебним временима адвента (дошашћа) и коризме, већ изван таквих раздобља. А датум 14. фебруара пада послије божићних празника, а непосредно пре коризме. Свети Валентин се почео славити већ у раном средњем веку, нарочито у Енглеској, а после у целоме свету. Обичај бирања одабранице на Валентиново најпре се проширио у Енглеску и Шкотску. Познато је да су у 16. веку младићи остављали љубавне поруке и честитке на прагу своје одабранице. Честитке су биле пажљиво израђене, обрубљене чипком или украсном врпцом и то су вероватно биле прве честитке и разгледнице икада послате. Хришћанство никад не уништава оно што је добро, него све лепе и добре људске обичаје из разних народа и друштава уклапа у нови, хришћански живот тих народа, па тако долазимо до претпоставке како је обичај славља Валентинова као дана заљубљених, када се измењују писма и љубавне поруке, заправо споне симпатичних паганских обичаја и могуће Валентинове ангажованости око младих парова.

Извор: Википедија