Богојављење је хришћански празник којим се слави објава Бога човечанству у људском лику, у особи Исусовој, а обележава се 6. јануара.На Западу, у Римокатоличкој Цркви, Божић се почео славити пре Богојављења, а датум Божића био је 25. децембар. Кад је с Истока крајем 4. века уведено славље Богојављења 6. јануара, Божић је остао празник Исусовог рођења, а Богојављење је наглашавало спомен похода трију Мудраца и Исусово крштење. Усто, раздобље између ова два благдана почело се профилирати као божићно вријеме у литургијској години, које ће касније бити продужено све до 2. фебруара.У средњем веку уз овај је празник особити нагласак стављен на поклонство тројице краљева. Тројица Мудраца из Еванђеља по Матеју (2,1-12), врло су рано почели бити поштовани као »краљеви«, на шта је утицао текст пророка Изаије, где се каже: „К твојој светлости корачају народи, и краљеви к истоку твога сјаја“ (60,3). Усто, у франачкој држави, у Кöлну, успостављено је светиште у којем су се чувале реликвије Светих трију краљева. Ово је светиште постало средиштем ходочашћа народа из многих делова средишње, западне и северне Европе (постоје подаци и о хрватским ходочасницима. Посљедица таквог великог покрета ходочасника било је готово потпуно поистовећивање празника Богојављења с искључивим споменом ових краљева, којима је традиција наденула имена Мелкиор, Гашпар и Балтазар. Након Другог ватиканског сабора божићно време завршава првом недељом након Богојављења, а на ту се недељу слави Крштење Господиново. Само Богојављење остаје и даље светковина Божје објаве у којој се спомиње поход тројице Мудраца, Исусово крштење и Исусово чудо на свадби у Кани Галилејској, где се Исус, на почетку свога јавног деловања, објављује као онај који има моћ претворити воду у вино, чиме посредно навешта и установљење еухаристије.

Извор: Википедија