Sveta tri Jerarha

Read me
12.02.2015.

Razlog zbog koga je ustanovljen ovaj praznik Tri Jerarha bio je sledeći. Za vreme cara Aleksija Komnena, koji se zacari posle cara Nikifora Votaniata, nastade u Carigradu među učenim i vrlinskim ljudima spor oko toga, ko je od ove trojice svetitelja najveći. Jedni govorahu da je Vasilije Veliki najveći: jer je duboko zašao u tajnu bića; jer se vrlinama upodobio Anđelima, i takmičio s Anđelima; jer nije lako opraštao grešnicima, nego je bio strog po naravi; jer nije imao u sebi ničeg zemaljskog. A božanstvenog Zlatousta smatrahu manjim od Vasilija: jer je tobož suprotnost Vasiliju, i lako je opraštao grešnicima, i brzo je privlačio pokajanju. - Drugi pak, naprotiv, uzdizahu božanstvenog Zlatousta, i govorahu da je on veći od Vasilija i Grigorija: jer je veoma čovekoljubiv; jer razume slabost ljudske prirode; jer svojim slatkorečivim i jasnim učenjem sve nas vodi, i grešnike pokajanju privodi; jer obadva druga oca nadmašuje mnoštvom svojih krasnorečivih knjiga, i uzvišenošću i širinom misli. - A treći, voleći najviše knjige Grigorija Bogoslova, govorahu da je on veći od Vasilija i Zlatousta: jer svojim divnim i kitnjastim stilom, uzvišenošću i dubinom misli, i svsžinom izraza, prevazilazi sve stare mudrace grčke i sve nove mudrace crkvene. I tako jedni se nazvaše Vasilijani, drugi Grigorijani, a treći Jovaniti. No promislom Božjim ovaj spor bi rešen na korist Crkve i na još veću slavu trojice svetitelja. Episkop evhaitski Jovan, čovek vrlo obrazovan i svet po životu, imade jednu viziju u snu, naime: najpre mu se javiše svaki od ova tri svetitelja napose u velikoj slavi i neiskazanoj krasoti, a po tom sva tri zajedno. Tada mu rekoše: "Mi smo jedno u Boga, kao što vidiš, i ništa nema u nama protivrečno, nego smo svaki u svoje vreme, pobuđivani Duhom Božjim, pisali razne knjige na spasenje ljudima. I čemu nas je učio Duh Sveti, to smo i predavali ljudima radi njihovog spasenja. I među nama nema prvog ni drugog, nego ako jednoga spomeneš, odmah su i druga dvojica tu. Zato naredi da se prestanu deliti oni što spore oko nas. Jer, i za života našeg na zemlji a i sada, naša je glavna briga i nastojanje: miriti i u jedinstvo i saglasnost privoditi svet, a ne deliti. Osim toga, ustanovi nama trojici jedan zajednički praznik, i sastavi nam službu po tvome razumevanju, pa je predaj hrišćanima, jer smo mi jedno u Boga. A nema sumnje da ćemo mi priticati u pomoć spasenju onih koji budu praznovali naš zajednički praznik, jer očigledno je da i mi imamo izvesnu slobodu i silu pred Bogom". Rekavši to, svetitelji uziđoše opet na nebo, blistajući neiskazanom svetlošću, i jedan drugog zvahu po imenu. A prepodobni Jovan, čim se probudi iz sna, učini kako mu narediše božanstveni Jerarsi. I on reši spor i umiri narod, jer beše čovek čuven po vrlini i njegova reč imađaše silu i ubedljivost. I ustanovi zajednički praznik za sva tri svetitelja, i predade Crkvi Božjoj da ga praznuje. I odredivši 30. januar kao zajednički praznik triju svetitelja, ovaj božanstveni muž, prepodobni Jovan pokaza mnogo mudrosti i pameti. Jer, pošto ova tri svetitelja imaju svaki posebno svoj dan praznovanja u mesecu januaru, i to: Vasilije Veliki 1 januar, Grigorije Bogoslov 25 januar, božanstveni Zlatoust 27 januar, on odredi da im zajednički praznik bude u trideseti dan istoga meseca. I sastavi im divnu službu, punu pohvala, kao što i dolikuje tako velikim ocima Crkve. Ovo on učini i zbog toga da bi pokazao da su pravi i vaseljenski učitelji Crkve jedino Sveti Oci, a ne grčki filosofi, za kojima su se neki tada povodili. Božanstveni Zlatoust bio je mali rastom; imao je veliku glavu; bio je mršav i vrlo nežnog telesnog sastava; lice mu je bilo duguljasto, bledo i svetlo, oči krupne i duboke, pogled vrlo umiljat i blag; imao je veliko čelo, sa mnogo bora; po temenu ćelav; brada mu je bila mala i vrlo lepa, nešto proseda. Valja naglasiti da je svojom rečitošću i slatkorečivošću prevazišao sve mudrace i retore grčke; isto tako i dubinom i jasnoćom misli. On je, kao niko drugi, tako sjajno i duboko objasnio i protumačio Sveto Pismo, i tako mnogo doprineo propovedi Evanđelja i uzvisio propoved Evanđelja, da bi trebalo da Hristos ponovo dođe na zemlju, da nije bilo ovoga svetitelja. Ovaj zlatorečivi svetitelj postade tako veliki svojim svetim životom i bogomislijem, da nadmaši sve vrlinske ljude. I beše on izvor ljubavi i milostivosti, sav bratoljublje i pouka. Požive šezdeset i tri godine, i beše pastir Crkve Hristove, i otide ka Gospodu Hristu. Sveti Vasilije Veliki bio je veoma visokog rasta, mršav i tanak, crnomanjast i bled, jakih i gustih obrva; davao je utisak čoveka misaonog i koji bdi nad sobom. Na licu je imao nešto bora; obrazi su mu bili duguljasti, obrasli gustom kovrdžastom bradom koja je bilo dosta dugačka i proseda. Po svome obrazovanju on je prevazilazio ne samo sve mudrace i naučenjake svoga doba, nego i one starih vremena. Jer je bio sve nauke izučio, i potpuno njima ovladao. Pa ne samo to, nego i podvižničkim životom steče božansku filosofiju, i uzdiže se do bogoviđenja. Zbog toga bi posvećen za episkopa; pastirstvovao u Crkvi Božjoj osam godina, i prešao Gospodu svome. Grigorije Bogoslov bio je osrednjeg rasta, nešto bled i milolik, obrva sastavljenih, pogleda blaga; imao je bradu prilično gustu, ali ne i dugačku; bio je ćelav. O svetom Grigoriju moglo bi se reći ovo: ako bismo zamislili čoveka koji bi bio oduhovljeni i živi stub, sagrađen od svih vrlina, onda je takav bio ovaj veliki Grigorije. Živeći svetim i svetlim životom, on dostiže takve visine bogoviđenja i bogoslovlja, da je mudrošću svojom pobedio sve u nauci i dogmatima vere. Zato je i dobio izuzetan naziv: Bogoslov. Kao episkop upravljao Crkvom u Carigradu nekoliko godina. I kada mu bi preko osamdeset godina, on otputova iz ovoga sveta.

Izvor: SPC