Rođen u Korintu od roditelja Jovana i Evdokije. Otac mu Jovan beše prezviter, a mesni episkop Petar srodnik njegov. U ranoj mladosti postavi ga episkop za čteca saborne crkve. Čitajući Sv. Pismo mladi Kiriak divljaše se Promislu Božjem, kako proslavi sve istinite sluge Boga živoga, i kako ustroji spasenje roda ljudskog. U 18. godini svojoj odvede ga želja za duhovnim životom u Jerusalim. U Jerusalimu stupi u manastir nekoga Božjeg čoveka Evstorgija, koji mu dade početna uputstva u monaškom životu. Po tom ode sv. Jevtimiju, koji ga prozre kao budućeg velikana duhovnog, obuče ga u shimnu i posla na Jordan sv. Gerasimu, gde Kiriak provede 9 godina. Po smrti Gerasimovoj opet se vrati u manastir sv. Jevtimija, gde osta na bezmolviju 10 godina. Posle toga menjaše mesto za mestom begajući od slave ljudske. Podvizavaše se i u obitelji sv. Haritona, gde najzad i skonča svoj zemni put navršivši 109 godina života. Proslavljeni podvižnik i čudotvorac sv. Kiriak je bio krupan i snažan telom, i takav ostao do duboke starosti, i pored teškog posta i bdenja. U pustinji se ponekad godinama hranio samo sirovim zeljem. Revnovao je mnogo za veru pravoslavnu izobličavajući jeresi, naročito jeres Origenovu. Za sebe je govorio, da ga od kako je monah sunce nikad nije videlo da jede niti da se gnevi na koga. Po ustavu sv. Haritona monasi su jeli samo jedanput dnevno, i to po zalasku sunca. Beše Kiriak svetilo veliko, stub Pravoslavlja, dika monasima, moćni iscelitelj bolnih, i blagi utešitelj tužnih. Poživivši dugo na korist mnogih preseli se u večnu radost Gospoda svoga 557. god.

Izvor: Pravoslavni Kalendar

Slika: Sveta gora