Franc Jozef Hajdn (31. mart 1732 — 31. maj 1809) je bio austrijski kompozitor i dirigent. Šire muzičko obrazovanje stekao je kao član hora dečaka Bečke katedrale. U kompoziciji zapravo samouk, Hajdn se i kasnije, kao kompozitor i dirigent dvorske muzike knezova Esterhazi, razvijao samostalno, „odsečen od sveta“, kako sam kaže, „i prisiljen da postane originalan“. Proveo je tri decenije, od 1761. do 1790, na kneževskim dovorovima u Ajzenštatu i Esterhaziu, dok je nakon 1790. većinom boravio u Beču. Hajdn je dao neizmerno bogat i raznovrstan opus, što svedoči o lakoći stvaranja i o potrebi tadašnjeg muzičkog tržišta koje je stalno tražilo nova dela. Njegove 104 simfonije, 24 klavirska koncerta, 5 koncerata za violončelo, mnoštvo kamernih kompozicija za različite instrumente i ansamble, tridesetak opera, oratoriji, mise, kantate — sve to čini jedan od najbogatijih opusa u istoriji komponovanja uopšte. Najstariji je od trojice majstora bečke klasike. Hajdnov koncert za klavir i orkestar br. 11 in D-duru,napisana je između 1780 - 1783. Originalno je komponovana za čembalo. Primećuje se sličnost Mocartovim klavirskim koncertima, u odnosu nа ostalе Hajdnove klavirske koncerte.