Франц Јозеф Хајдн (31. март 1732 — 31. мај 1809) је био аустријски композитор и диригент. Шире музичко образовање стекао је као члан хора дечака Бечке катедрале. У композицији заправо самоук, Хајдн се и касније, као композитор и диригент дворске музике кнезова Естерхази, развијао самостално, „одсечен од света“, како сам каже, „и присиљен да постане оригиналан“. Провео је три деценије, од 1761. до 1790, на кнежевским доворовима у Ајзенштату и Естерхазиу, док је након 1790. већином боравио у Бечу. Хајдн је дао неизмерно богат и разноврстан опус, што сведочи о лакоћи стварања и о потреби тадашњег музичког тржишта које је стално тражило нова дела. Његове 104 симфоније, 24 клавирска концерта, 5 концерата за виолончело, мноштво кaмeрних композиција за различите инструменте и ансамбле, тридесетак опера, ораторији, мисе, кантате — све то чини један од најбогатијих опуса у историји компоновања уопште. Најстарији је од тројице мајстора бечке класике. Хајднов концерт за клавир и оркестар бр. 11 in D-duru,написана је између 1780 - 1783. Оригинално је компонована за чембало. Примећује се сличност Моцартовим клавирским концертима, у односу на остале Хајднове клавирске концерте.