Školska godina 1948/49.

Predmet molbe je podizanje javnog telefona, o sopstvenom trošku

Mladen St. Đuričić (Zablaće kod Šapca, 8. mart 1889 — Beograd, 20. septembar 1987) je bio kapetan rečnog brodarstva, kapetan rečne plovidbe, književnik i publicista. Božidar Janković (Beograd, 7. decembar 1849 — Herceg-Novi, 7. jul 1920) je bio srpski i jugoslovenski general, učesnik Srpsko-turskih ratova, Srpsko-bugarskog rata, Balkanskih i Prvog svetskog rata. Josip Jeras (Ljubljana, 21. februar 1891 — 1967) bio je slovenački političar i prosvetni radnik. Pavle Jurišić – Šturm (10/22. avgust 1848 — Beograd, 13. januar 1922) je bio srpski, a kasnije i jugoslovenski general. Radoje Ljutovac - Raka (4. septembar 1887. selo Poljna kod Trstenika - 25. novembar 1968. Trstenik) artiljerac, koji je topom oborio neprijateljski avion 1915. godine. David Albala (Beograd, 1. septembar 1886 — Vašington, 4. april 1942), je bio lekar, političar i cionista. Jovan Stojković (Martolci, 25. decembar 1878 — Veles, 20. februar 1920), poznat kao Vojvoda Babunski, je bio četnički vojvoda u Staroj Srbiji, današnjoj Makedoniji, za vreme četničke akcije početkom 20. veka. Petar Bojović (Miševići kod Nove Varoši, 4/16. jul 1858 — Beograd, 19. januar 1945) bio je srpski i jugoslovenski vojvoda. Miloš Vasić (Nemenikuće, 27. februar 1859 — Beograd, 20. oktobar 1935) bio je general srpske vojske i divizijski general jugoslovenske vojske. Dragomir Vasović rođen kao Vasiljević (Vrhovine, 17. oktobar 1871. – Ub, 21. mart 1936). Stevan Višnjić (Strmovo, Bajina Bašta, 27. decembar 1887. – Ub, 23. april 1957). Đorđe Vlajković (Stanina Reka, kod Valjeva, 15. april 1885. – selo Sovljak kod Uba, 2. novembar 1941). Momčilo Gavrić (Trbušnica, 1. maj 1906 — Beograd, 28. april 1993) je bio podnarednik Šestog artiljerskog puka Drinske divizije i najmlađi podoficir na svetu u toku Prvog svetskog rata. Strahinja Damjanović (Smederevo, 1894 – Beograd, 1979) je bio jedan od 1300 kaplara, borac svih ratova 1912—1918 i nosilac Albanske spomenice, ordena sv. Save i Obilićeve medalje za hrabrost. Takođe je bio počasni građanin Pariza. Mihailo Živković – Gvozdeni (Beograd, 29. avgust 1856 — Beograd, 28. april 1930) bio je srpski general i ministar vojni. Miladin Zarić – Mišo (1889–1976) je bio učitelj iz Beograda, najpoznatiji po tome što je tokom operacije oslobađanja Beograda u Drugom svetskom ratu, u zoru 20. oktobra 1944, presekavši žice detonatora, spasao od rušenja minirani Stari savski most u Beogradu. Jevstatije Karamatijević (Nova Varoš, 30. novembar 1881 — Zagreb, 9. april 1948) bio je pravoslavni sveštenik, te politički i kulturni radnik. Dragutin Keserović (Piroman kod Obrenovca, 21. novembar 1896 — Beograd, 17. avgust 1945), bio major u vojsci Kraljevine Jugoslavije. Stanislav Krakov (Kragujevac, 29. mart 1895 — Sen Žilijen, 15. decembar 1968) bio je srpski oficir, novinar, književnik i filmski reditelj. Orestije Krstić je bio srpski pilot. Rođen je 8. oktobra 1894. godine u Aleksandrovu, selu koje je dobilo ime po sinu budućeg kralja Milana. Blagoje Mićkov Krušić (1880 — 1944), vojnik, žandarmerijski narednik i politički osuđenik. Alimpije Marjanović Ovčepoljski, srpski i jugoslovenski oficir, i četnički vojvoda u Staroj Srbiji i Makedoniji za vreme borbi za Makedoniju početkom 20. veka. Milorad Mića Marković (Sokobanja, 1887 — Beograd, 24. oktobar 1967), učitelj, učesnik Balkanskih i Prvog svetskog rata. Vojislav Milojević (Ursule, kod Jagodine, 19. mart 1873 — 1965) bio je visoki oficir srpske vojske i artiljerijski brigadni general jugoslovenske vojske. Mihailo Milovanović (Gostinica, 24. februar 1879 — Užice, 28. novembar 1941) je bio srpski slikar, vajar i pisac. Branislav R. Milosavljević, (Požarevac, 2/14. avgust 1879 — Beograd, 17. april 1944), prvi upravnik Drača 1912, objavio 4 zbirke, uglavnom rodoljubivih i politički angažovanih pesama, autor je pesme Izgnanici, poznate pod naslovom Kreće se lađa Francuska. Dragoljub Mihailović – Čiča Draža (Ivanjica, 14/27. april 1893 — Beograd, 17. jul 1946) je bio armijski general i načelnik štaba Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u Otadžbini, kao i ministar vojske, mornarice i vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije, u prvoj i drugoj vladi Slobodana Jovanovića, u međuvladi Miloša Trifunovića i vladi Božidara Purića, u toku Drugog svetskog rata. Živojin Mišić (Struganik kod Mionice, 7/19. jul 1855 — Beograd, 20. januar 1921) je bio srpski i jugoslovenski vojvoda. Živojin Mišić je učestvovao u svim srpskim ratovima od 1876. do 1918. Milutin Đ. Nedić (Sopot, 26. oktobar 1882 — Austrija, 1945) je bio armijski general vojske Kraljevine Jugoslavije. Živko Pavlović (Ramać kod Bašina, 1/13. mart 1871 — Beograd, 25. april 1938) bio je visoki oficir srpske vojske, divizijski general jugoslovenske vojske, profesor, upravnik Vojne akademije, vojni pisac i akademik. Milenko Paunović (Sentivan, 17/29. novembar 1889 — Beograd, 1. oktobar 1924) je bio srpski kompozitor i dramski pisac, autor prve muzičke drame u Srbiji. Miladin Pećinar (Ljubiš, 17. mart 1893 — Beograd, 5. jun 1973) je bio inženjer građevinarstva, profesor univerizteta i akademik SANU. Dragomir Draža Petrović je bio srpski advokat. Rođen je u Gornjoj Vranjskoj kod Šapca, 30. jula 1865. Milan Petrović (Niš, 15/28. maj 1886 — Zemun, 22. oktobar 1963), poznati nišlija, lekar, potpukovnik u srpskom sanitetu. Mihailo Petrović (Karlovac 1863 — Beograd 1934) je bio sanitetski brigadni general jugoslovenske vojske, prvi srpski hirurg. Aleksa Radovanović (1900 — 2004) je bio poslednji solunski ratnik i predsednik „Udruženja ratnika od 1912. do 1920. godine“. Veljko Ramadanović (Korbovo, 27. septembar 1874) je bio srpski specijalni pedagog i socijalni radnik na polju zaštite: slepe, gluve, slabomislene, telesno invalidne, vaspitno zapuštene dece kao i dece sa govornim manama. Mihailo Rašić (Aleksinac, 13. jun 1858 — Beograd, 17. februar 1932) bio je srpski i jugoslovenski general. Milunka Savić – Gligorević (Koprivnica, 1890 — Beograd, 5. oktobar 1973) bila je srpska heroina Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, narednik u Drugom puku srpske vojske „Knjaz Mihailo“, žena sa najviše odlikovanja u istoriji ratovanja. Aleksandar Aca Simić (Beograd, 24. juli 1898 — Beograd, 18. januar 1971) je bio foto-reporter, novinar. Čedomir Simić (Čumić kraj Kragujevca, 28. jun 1896. — 5. januar 1969) bio je srpski naučnik, lekar, profesor i dekan Veterinarskog fakulteta u Beogradu, redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti. Tadija Sondermajer je srpski i jugoslovenski pilot, vazduhoplovni inženjer, osnivač i direktor Aeroputa, jedan od osnivača Aerokluba Jugoslavije i jedan od pionira vazduhoplovnog sporta u Srbiji. Stepan Stepanović – Stepa (Kumodraž kod Beograda,28. februar/11. mart 1856 — Čačak, 27. april 1929) bio je srpski i jugoslovenski vojvoda. Božidar Terzić (Gornji Milanovac, 7. septembar 1867 — Beograd, 29. septembar 1939) bio je srpski general i ministar vojni Kraljevine Srbije u Prvom svetskom ratu. Dušan Duca Đ. Cvetković (Niš, 29. januar 1892 — Niš, 18. april 1978) je bio srpski glumac, operski pevač, reditelj, dramski pisac i upravnik pozorišta.

23. marta, donet je Statut slobodnog i kraljevskog grada Novog Sada u kome se, između ostalog, u tački 14. precizira da: „radi dobrog uređenja, da se zapisnici ove varoši i druga akta, tačno sačine i urede, zato se plemenitom Magistratu ozbiljno zapoveda, da marljivo nastojanje i pažnju ima, da se zapisnici Senata čisto sačine i šta više, ko je predsedavajući, ko su prisutni, kakva se materija, ili molbe pojavile, šta je o njima posebno bilo zaključeno, kakve su takođe komisije, od ovog, ili onog Senata poslate i kakav je o tome izveštaj učinjen, o svemu tačno i verno, od strane beležnika varoši, da se protokoliše, svi posebni zaključci Senata u verno i istinito da se uvedu, na kraju svake sednice Magistrata javno da se pročitaju, zatim, uredivši u knjigu protokola čisto opisani da se unesu, kao i slični zapisnici da se svake godine uvežu i tako za buduće upravljanje da se čuvaju;”. U tački 15. se dalje reguliše da „se sva akta i dela, isto tako milostive naredbe i rezolucije kraljevske, koje se statusa slobodne i kraljevske varoši tiču, druge godine po redu u arhivu polože, kao i u registar urede se i posebnom kovčegu sigurno čuvaju, da se sadržaj njihov, ili registar u odvojenu knjigu povezano i uredno po alfabetnom redu unese, da bi lakše kad potreba bude, bez napora pri ruci mogli imati, ključevi od arhiva, jedan kod gospodina sudije, drugi pak kod beležnika da se čuvaju”

23. marta, donet je Statut slobodnog i kraljevskog grada Novog Sada u kome se, između ostalog, u tački 14. precizira da: „radi dobrog uređenja, da se zapisnici ove varoši i druga akta, tačno sačine i urede, zato se plemenitom Magistratu ozbiljno zapoveda, da marljivo nastojanje i pažnju ima, da se zapisnici Senata čisto sačine i šta više, ko je predsedavajući, ko su prisutni, kakva se materija, ili molbe pojavile, šta je o njima posebno bilo zaključeno, kakve su takođe komisije, od ovog, ili onog Senata poslate i kakav je o tome izveštaj učinjen, o svemu tačno i verno, od strane beležnika varoši, da se protokoliše, svi posebni zaključci Senata verno i istinito da se uvedu, na kraju svake sednice Magistrata javno da se pročitaju, zatim, uredivši u knjigu protokola čisto opisani da se unesu, kao i slični zapisnici da se svake godine uvežu i tako za buduće upravljanje da se čuvaju;”. U tački 15.se dalje reguliše da „se sva akta i dela, isto tako milostive naredbe i rezolucije kraljevske, koje se statusa slobodne i kraljevske varoši tiču, druge godine po redu u arhivu polože, kao i u registar urede se i posebnom kovčegu sigurno čuvaju, da se sadržaj njihov, ili registar u odvojenu knjigu povezano i uredno po alfabetnom redu unese, da bi lakše kad potreba bude, bez napora pri ruci mogli imati, ključevi od arhiva, jedan kod gospodina sudije, drugi pak kod beležnika da se čuvaju”

23. marta, donet je Statut slobodnog i kraljevskog grada Novog Sada u kome se, između ostalog, u tački 14. precizira da: „radi dobrog uređenja, da se zapisnici ove varoši i druga akta, tačno sačine i urede, zato se plemenitom Magistratu ozbiljno zapoveda, da marljivo nastojanje i pažnju ima, da se zapisnici Senata čisto sačine i šta više, ko je predsedavajući, ko su prisutni, kakva se materija, ili molbe pojavile, šta je o njima posebno bilo zaključeno, kakve su takođe komisije, od ovog, ili onog Senata poslate i kakav je o tome izveštaj učinjen, o svemu tačno i verno, od strane beležnika varoši, da se protokoliše, svi posebni zaključci Senata verno i istinito da se uvedu, na kraju svake sednice Magistrata javno da se pročitaju, zatim, uredivši u knjigu protokola čisto opisani da se unesu, kao i slični zapisnici da se svake godine uvežu i tako za buduće upravljanje da se čuvaju;”. U tački 15. se dalje reguliše da „se sva akta i dela, isto tako milostive naredbe i rezolucije kraljevske, koje se statusa slobodne i kraljevske varoši tiču, druge godine po redu u arhivu polože, kao i u registar urede se i posebnom kovčegu sigurno čuvaju, da se sadržaj njihov, ili registar u odvojenu knjigu povezano i uredno po alfabetnom redu unese, da bi lakše kad potreba bude, bez napora pri ruci mogli imati, ključevi od arhiva, jedan kod gospodina sudije, drugi pak kod beležnika da se čuvaju”