Istorijski pregled

Biblioteka Matice srpske najstarija je srpska biblioteka nacionalnog značaja i prva javna naučna biblioteka u Srba. Nastala je 1826. godine u Pešti, osnivanjem Matice srpske, bez izričite namere, kao što je i prirodno da se knjige okupljaju u književnom društvu. Osnivači Matice srpske, na čelu sa Jovanom Hadžićem, zapisali su da im je cilj "rasprostranjenije knjižestva i prosveštenija naroda srbskog, to jest da se knjige srbske rukopisne na svet izdaju i rasprostranjavaju". Častice Letopisa Matice srpske, pokrenutog 1824. godine, prva izdanja knjiga, pokloni koje je dobila iz Rusije, a svakako i druge, nama nepoznate knjige, bile su jezgro Biblioteke Matice srpske. Za javnost je otvorena 26. avgusta 1838. godine, a u njoj će "najpače svaki Slavjanin, budi koga narečija i kolena slavenskog sin bio, slobodan pristup imati i knjige čitati moći". Smeštena je u Tekelijanum, zavod za pomoć Srbima na školovanju u Pešti koji je osnovao Matičin predsednik i pokrovitelj Sava Tekelija.
Prvi poznati poklon Biblioteka je primila od Atanasija Stojkovića 1832, a iste godine je sa njom započela razmenu publikacija i Ruska akademija nauka. Od aprila 1839. Biblioteka se ubrzano popunjava. Prve velike lične biblioteke poklonili su joj i zaveštali Platon Atanacković i Sava Tekelija. Već tada je ona bila najveća srpska biblioteka. U to vreme knjige su joj poklanjali i mnogi drugi darodavci među kojima su Teodor Pavlović, Dimitrije Tirol, Vuk Karadžić, Petar II Petrović Njegoš, Jovan Subotić, Jan Kolar i drugi.

U toku 1848. i 1849. godine Biblioteka nije radila, kao ni Matica srpska.

Zajedno s Maticom, 1864. godine, Biblioteka je preseljena u Novi Sad gde je nastavila da se uspešno razvija. U tom periodu Biblioteka je neprestano uvećavala svoje zbirke kupovinom, pretplatom i, naročito, razmenom Matičinih izadanja za koje je dobijala publikacije akademija nauka, univerziteta, književnih i kulturnih društava i uredništava časopisa u svim slovenskim i u većini drugih evropskih zemalja, kao i otkupom ili zaveštanjem privatnih biblioteka i biblioteka ustanova i pojedinih udruženja.

Biblioteku je 1842-1843. stručno uredio književnik Jovan Subotić, koji je prema njenim knjigama u Letopisu Matice srpske pripremao i objavljivao prvu srpsku tekuću bibliografiju (1842-1847).

Književni i pozorišni poslenik Jovan Đorđević, sekretar Matice srpske između 1857. i 1859. godine, prvi je sagledao i predložio koncepciju Biblioteke Matice srpske kao nacionalne biblioteke. Zalagao se da se sakupljaju sve srpske knjige i periodične publikacije, slovenske knjige i sve publikacije koje govore o srpskom narodu. Đorđević je istovremeno predložio da se u Tekelijanumu zasnuje univerzitetska biblioteka.

Istoričar Jovan Radonić, bibliotekar od 1899. do 1905. godine, postavio je u Pravilima Biblioteke principe planskog popunjavanja, zaštite i korišćenja knjiga i periodike i dao osnovnu postavku kataloga.

Između dva svetska rata Biblioteka Matice srpske je nastavila da deluje kao javna i naučna biblioteka: kao javna biblioteka nastojala je da knjigu učini što dostupnijom čitaocu, kao naučna biblioteka težila je da formira zbirke koje će služiti pri istraživačkom radu na proučavanju Vojvodine, jer je Matica srpska svoju delatnost usmerila u tom pravcu. Univerzalni sadržaj zbirki, uspostavljanje razmene s jugoslovenskim i inostranim naučnim bibliotekama i potrebe naučnih radnika iz Novog Sada i drugih jugoslovenskih centara podstakli su razvoj njenih funkcija naučne biblioteke opšteg tipa.

Tokom oba svetska rata Biblioteka je bila zatvorena, a njene zbirke su, srećom, ostale gotovo netaknute.

Posle Drugog svetskog rata Biblioteka se intenzivno i svestrano razvija. Od 1948. godine postaje Centralna (matična) biblioteka Vojvodine i počinje da prima obavezni primerak svih štampanih stvari iz Srbije, a od 1965. do danas iz cele naše zemlje. Samostalna ustanova postaje 1958. godine. Od osnivanja Univerziteta u Novom Sadu (1960) doprinosi razvoju naučnog rada na ovom Univerzitetu praktično obavljajući i funkcije univerzitetske biblioteke. Prema odredbama Zakona o bibliotečkoj delatnosti iz 1994. godine, Narodna biblioteka Srbije u ostvarivanju opšteg interesa u bibliotečkoj delatnosti Republike sarađuje sa Bibliotekom Matice srpske.

Biblioteka Matice srpske obavlja matične funkcije i organizuje stručne ispite za biblioteke u Vojvodini.

Po bogatim zbirkama koje pružaju izvanredne mogućnosti za kulturno-istorijska i naučna istraživanja i raznovrsnim vidovima svog bibliotečko-informacionog rada, Biblioteka Matice srpske je savremena biblioteka južnoslovenskog značaja, a njeno dugo i kontinuirano trajanje svrstava je među kulturne institucije srpskog naroda s najdužom tradicijom.

Biblioteka Matice Srpske danas

Biblioteka Matice srpske u svojim zbirkama danas poseduje više od 3.000.000 knjiga i drugih publikacija.

Prima obavezni primerak svih štampanih publikacija iz Srbije.

Ima 671 staru rukopisnu knjigu, najveću zbirku srpskih knjiga XV - XVIII veka i najbogatiju zbirku srpskih periodičnih publikacija XVIII i prve polovine XIX veka.

Kao posebne celine čuva legate i biblioteke darodavaca i ustanova.

Razmenjuje publikacije sa 350 biblioteka i srodnih ustanova iz inostranstva.
Kataloško-bibliografski rad je automatizovan od 1989. godine.
Izrađuje CIP zapise za publikacije u Vojvodini.
U elektronskom katalogu ima preko 1.000.000 zapisa.
Pruža usluge pretraživanja stranih i domaćih baza podataka.
U čitaonicama ima 200 mesta.
Razgranava izdavačku i izložbenu delatnost.
U savremeno opremljenim laboratorijama obavlja restauraciju i konzervaciju.
Obavlja matične poslove i organizuje stručne ispite za biblioteke u Vojvodini.
Zapošljava 150 radnika.

Biblioteka Matice srpske ima sledeća odeljenja:

• Odeljenje stare i retke knjige i legata
• Odeljenje za nabavku publikacija
• Odeljenje kataloško-bibliografske obrade
• Odeljenje za čuvanje i korišćenje publikacija
• Odeljenje za referalnu delatnost
• Odeljenje zaštite publikacija
• Odeljenje za razvoj i matične poslove
• Odeljenje opštih poslova
• Odeljenje finansijskih poslova