Rođen je kao četrnaesto dete u porodici Rade i Anđelije Kurepe, 16. avgusta 1907. godine u Majskim Poljanama blizu Gline. Diplomirao je matematiku i fiziku na Univerzitetu u Zagrebu 1931. godine. Sledeće godine upisao je Francuski koledž (fr. College de France) U Parizu, a 1935. odbranio doktorsku disertaciju pod nazivom "Ensembles ordonnées et ramifiés na Sorboni", pred komisijom koju su činili Pol Montel, Arno Denžu i njegov mentor, Moris Freše.U matematiku je uveo operaciju levog faktorijela. Postavio je takozvanu Kurepinu hipotezu, ali za ovo tvrđenje nije mogao da pronađe dokaz. Tek 11 godina posle njegove smrti, dva francuska matematičara su pronašla dokaz Kurepine hipoteze. U periodu od 1937. do 1965. radio je kao profesor na Univerzitetu u Zagrebu, a od 1965. do 1977. bio je redovni profesor tadašnjeg Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Đuro Kurepa je 15. decembra 1988. postao redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti.
Diplomirao je matematiku i fiziku na Univerzitetu u Zagrebu 1931. godine. Sledeće godine upisao je Francuski koledž (fr. College de France) U Parizu, a 1935. odbranio doktorsku disertaciju pod nazivom Ensembles ordonnées et ramifiés na Sorboni, pred komisijom koju su činili Pol Montel, Arno Denžu i njegov mentor, Moris Freše.
Postavio je takozvanu Kurepinu hipotezu, ali za ovo tvrđenje nije mogao da pronađe dokaz. Tek 11 godina posle njegove smrti, dva francuska matematičara su pronašla dokaz Kurepine hipoteze.