Osnovnu školu i gimnaziju je završio u Rakovici kojoj je celog života srcem i dušom pripadao. Prve stihove je napisao još u gimnaziji (1950-1951), a prvu knjigu „Kvartet“ je objavio sa još tri prijatelja (Branko Jovanović, Tomislav Mijović, Prvoljub Pejatović). U Udruženje književnika je primljen već 1955. Apsolvirao je Filološki fakultet u Beogradu, grupa za svetsku i jugoslovensku književnost. Iste godine (1958) objavljuje svoju prvu knjigu „Veliki spavač“. Tokom studija, zajedno sa Brankom Miljkovićem i Žikom Lazićem osniva neosimbolističku grupu. Potom je bio urednik i novinar listova i časopisa „Mlada kultura“ (1954-1956), „Savremenik“ (1961-1964), „Poletarac“ (starija serija), (1966-1969) i „Književne novine“ sedamdesetih godina. U izdavačkoj kući „Mlado pokolenje“ bio je urednik (1964-1969). Radio je kao novinar u većem broju jugoslovenskih listova i na Radio Beogradu (1971-1980). Tu, na radiju, je pokrenuo akciju „Knjiga solidarnosti“. Donatori su davali knjige koje su potom usmeravane ka školama u zabitima gde je knjiga bila retkost. Na taj način je prikupljeno 2.000.000 knjiga. Po svojoj želji sahranjen je na planini Tari, na planini na kojoj je mnogo vremna provodio baveći s svojim hobijem – stolarstvom.