Основну школу и гимназију је завршио у Раковици којој је целог живота срцем и душом припадао. Прве стихове је написао још у гимназији (1950-1951), а прву књигу „Квартет“ је објавио са још три пријатеља (Бранко Јовановић, Томислав Мијовић, Првољуб Пејатовић). У Удружење књижевника је примљен већ 1955. Апсолвирао је Филолошки факултет у Београду, група за светску и југословенску књижевност. Исте године (1958) објављује своју прву књигу „Велики спавач“. Током студија, заједно са Бранком Миљковићем и Жиком Лазићем оснива неосимболистичку групу. Потом је био уредник и новинар листова и часописа „Млада култура“ (1954-1956), „Савременик“ (1961-1964), „Полетарац“ (старија серија), (1966-1969) и „Књижевне новине“ седамдесетих година. У издавачкој кући „Младо поколење“ био је уредник (1964-1969). Радио је као новинар у већем броју југословенских листова и на Радио Београду (1971-1980). Ту, на радију, је покренуо акцију „Књига солидарности“. Донатори су давали књиге које су потом усмераване ка школама у забитима где је књига била реткост. На тај начин је прикупљено 2.000.000 књига. По својој жељи сахрањен је на планини Тари, на планини на којој је много времна проводио бавећи с својим хобијем – столарством.