Музеј Војводине у Новом Саду је највећа музејска установа у АП Војводини. Оснивач Музеја је Скупштина АП Војводине, а оснивачка права врши Влада АП Војводине. Своју делатност обавља у неколико историјских здања у Новом Саду и његовој околини. Седиште установе и део сталне поставке из археологије, историје - до 1867. године као и етнологије је у Дунавској улици број 35. У Дунавској 37 делује Одељење новије историје са сталном поставком 20. века до маја 1945. године. Депандансе има у Челареву (у реконструкцији), Кулпину (изложба стилског намештаја, низ изложби из историје пољопривреде) и у Бачком Јарку (Етно кућа „Брвнара").

Три касноантичка парадна шлема из 4. века представљају јединствене примерке своје врсте на подручју Европе и деценијама се издвајају као неформални заштитни знак Музеја.

Музеј Војводине обавља послове матичне делатности за све установе заштите покретних културних добара, музеје, галерије и збирке у саставу, на подручју Војводине, односно надзор над њиховим стручним радом.

Историја:
Музеј Војводине носилац је традиција чији почеци су везани за Матицу српску, у време њеног деловања у Пешти. У Летопису Матице српске, 1825. године, објављена је идеја о потреби оснивања музејске збирке. Идеја је преточена у стварност 14. октобра (по старом календару) 1847. године, када је донета одлука о оснивању Српске народне збирке или Музеума „где ће се чувати све старине и знаменитости“. Жеља оснивача била је да Музеум постане „огледало живота нашега народа у крајевима у којима он живи“.

Прва музејска збирка настала је из богате заоставштине Саве Текелије. Музеј је први пут отворен за јавност, под именом Музеј Матице српске 9. јула 1933. године, у Новом Саду.

У настојању да се створи централни музеј са делокругом рада за целу Војводину, из Музеја Матице српске издвојен је део материјала и 30. маја 1947. године основан Војвођански музеј, као музеј комплексног типа, са бројним збиркама из археологије, етнологије, историје, историје уметности, зоологије, ботанике, геологије-палеонтологије и минерологије-петрографије. Музеј је тада добио и задатак стручног надзора над свим музејима у Војводини. Одговарајући простор Војвођански музеј добио је тек 1974. године уселивши се у зграду бившег суда, подигнуту 1896. године по нацртима будимпештанског архитекте Ђуле Вагнера.

Из окриља Војвођанског музеја касније су произашле установе задужене за заштиту споменика културе и природе: Музеј радничког покрета и народне револуције, Музеј града Новог Сада, Покрајински завод за заштиту споменика културе, Покрајински завод за заштиту природе, Позоришни музеј Војводине и Пољопривредни музеј Војводине.

Музеј радничког покрета и народне револуције, који је основан 1956. године, трансформисан је у Музеј социјалистичке револуције и, на крају, у Историјски музеј Војводине. Био је смештен је у наменски изграђеној згради коју је 1959. пројектовао архитекта Иво Витић.

Коначно, 20. маја 1992. године Војвођански музеј сјединио се са Историјским музејом Војводине у јединствену установу под називом Музеј Војводине.

Овде можете погледати виртуелну туру објекта

Извор:Википедија