Занат изучава у Сремским Карловцима и Београду,  школовање наставља на Богосовији. Завршио је Ликовну академију у Минхену где је и остао до 1883. Ту су настала његова прва дела под утицајем немачког реализма: Утопљеница, Анатом, Писац јеванђеља. Од 1883. живео је у Србији и ту су настале идиличне слике: Пејзаж са Косова поља, Из околине Чачка, Из Лесковца, Студеница, Жича, итд. Насликао је и више иконостаса, од којих посебну пажњу заслужују онај у Чуругу и у нишкој Саборној цркви. Нишки иконостас није завршио јер су његове слике сматране исувише профаним, посебно слика Смрт кнеза Лазара, која никада није постављена на иконостас. У пожару 12. октобра 2001. изгорео је Саборни храм у Нишу, а са њиме и овај вредни иконостас са једанаест икона Ђорђа Крстића. Међу његовим најбољим делима су: Анатом, пејзаж Бабакај, Аласка врата, Свети Сава благосиља децу, Смрт кнеза Лазара. 30. јануара 1884. постао је члан Српског ученог друштва, а 1892. почасни члан Српске краљевске академије. Умро је и Београду 30. октобарa 1907. године.