Purim

Read me
04.03.2015.

Purim je praznik kojim se slavi oslobođenje jevrejskog naroda u starom persijskom carstvu od Hamanove zavere da ga uništi, kako je zapisano u Bibliji - Knjizi o Esteri, ili na hebrejskom "Megilat Ester".  Jevreji iz Kraljevine Judeje koji su bili odvedeni u vavilonko ropstvo u 6-tom veku p.n.e., našli su se pod persijskom vlašću kada su Persijanci osvojili Vavilon.  Estera, prelepa mlada Jevrejka bez roditelja je živela u Persiji pod starteljstvom svog ujaka Mordehaja, jednim od Jevreja pravednika (u hebrejskoj tradiciji pravednici su poznati pod imenom "cadik").  Međutim, lepa Estera je bila uzeta protiv svoje volje u harem Ahašveroša, kralja Persije.  Sam Kralj Ahašveroš voleo je Esteru najviše od svih svojih žena, ali mu ona ništa nije rekla o svom jevrejskom poreklu.

Prema Knjizi o Esteri. Haman, veliki carski vezir Kralja Ahašveroša planirao je da pobije sve Jevreje, ali je njegov plan bio osujećen od strane Estere, koja je uspela da nagovori Kralja da, umesto Hamana, postavi na mesto velikog vezira Mordehaja, u to vreme dvorskog službenika, inače Esterinog rođaka i očuha.  Jevrejiima je najednom bilo omogućeno, umesto da budu žrtve jedne zločinačke zavere, da se obračunaju sa svoim neprijateljem.  Dan posle ove pobede je proglašen za praznik gozbe i veselja.  Ime praznika "Purim" potiče od reči "kocka" koja upućuje na "bacanje kocke", jer je Haman na taj način planirao da odredi datum kada će uništiti Jevreje.  Zla sudbina Jevreja je bila izmenjena zahvaljujući herojskom angažovanju Estere, koja je povela borbu za preživljavanje Jevreja i pravim čudom uspela da preokrene dan njihovog uništenja u dan njihovog radosnog oslobađanja.

Purim se slavi svake godine 14-tog dana meseca adara po jevrejskom kalendaru, koji obično pada krajem februara ili početkom marta.  Kao i Hanuka, i Purim ima više nacionalni nego verski značaj, i spada u grupu praznika koji nisu strogo regulisani u Tori (jevrejskoj Bibliji).  U tom smislu, dozvoljeno je raditi na ovaj praznik, uključujući i fizički rad, iako u nekim delovima jevrejske zajednice postoje određena ograničenja po ovom pitanju.

 
Purim je najveseliji od svih jevrejskih praznika.  Vremenom se razvio širok spektar različitih načina proslave Purima.  Tradicionalno za Purim se čita priča iz knjige o Esteri, i to uveče i sledećeg jutra (Purim kao i svi drugi jevrejski praznici počinje uveče, po zalasku sunca).  Purim GraggerTokom čitanja se galamom ismejava ime zlobnika Hamana, za šta se koristi posebna drvena čegrtaljka poznata pod jidiš imenom "grager".  Za praznik Purim su uobičajeni žurevi po kućama, priredbe, maskenbali, takmičenja za izbor lepotica, kao i davanje poklona u hrani i piću.  Odraslima je dozvoljeno da piju sve dok ne dođu u stanje da više ne prave razliku između reči "prokleti Haman" i "blagosloveni Mordehaj".  Trouglasti kolačići punjeni voćem zvani hamantašen, koji podsećaju na Hamanov trouglasti šešir, su posebno popularni i uobičajeni.  Na Purim se mnogi oblaće u maskirne kostime i nose maske, slično kao što se to radi za Noć veštica (Halloween).  U najkraćem, četri glavne aktivnosti (dobra dela, tzv. micve) za praznični dan jesu: zajedničko čitanje Knjige o Esteri, davanje poklona sa hranom prijateljima, dobrovoljna davanja za siromašne i praznična trpeza.

Izvor: Јobeograd

Slika:Harmonika

Veroispovest: