Potiče iz stare ugledne porodice muslimanskog sveštenika (ulema). Otac mu je Abduselam Džumhur a majka Vasvija rođena Rufo. Porodica se dva meseca po njegovom rođenju preselila u Beograd, gde je njegov otac radio kao glavni imam Vojske Kraljevine Jugoslavije. Tu je završio osnovnu školu i nižu gimnaziju, a višu gimnaziju u Sarajevu 1939. Počeo je studirati pravo u Beogradu, ali je prešao na likovnu akademiju, koju je završio u klasi Petra Dobrovića. Prve crteže je objavio u listu „Narodna armija“ 1947. godine, a od tada je sarađivao kao karikaturista i ilustrator u Ježu, Borbi, „Vetrenjači“, Politici, Oslobođenju, reviji „Danas“ i NIN-u kao stalni saradnik i urednik. Objavio je više od 10.000 karikatura. Napisao je scenarije za više kratkih i tri igrana filma. Uradio je 35 scenografija za pozorište, a tokom poslednjih deset godina života radio je na sarajevskoj televiziji kao pisac scenarija i voditelj serija emisije „Hodoljublja“. Njegovi sugrađani smatrali su ga jednim od najvećih boema svoga vremena. Umro je u Herceg Novom, a sahranjen je u rodnom Konjicu, 29. novembra 1989. godine. Dobitnik je brojnih nagrada i Ordena bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem.
Objavljene knjige - Nekrolog jednoj čaršiji, Sarajevo, 1958; Pisma iz Azije, Mostar, 1973; Hodoljublja, Zagreb, 1982; Putovanje bijelom lađom, Sarajevo, 1982. Posthumno su objavljena njegova izabrana dela u sedam knjiga, koja su obuhvatila i nove neobjavljene rukopise: „Pisma iz Afrike i Evrope“, „Stogodišnje priče“ i „Adakale“. Objavio je i Zelenu čoju Montenegra, zajedno sa Momom Kaporom.
Прве цртеже је објавио у листу „Народна армија“ 1947. године, а од тада је сарађивао као карикатуриста и илустратор у Јежу, Борби, „Ветрењачи“, Политици, Ослобођењу, ревији „Данас“ и НИН-у као стални сарадник и уредник. Објавио је више од 10.000 карикатура. Написао је сценарије за више кратких и три играна филма. Урадио је 35 сценографија за позориште, а током последњих десет година живота радио је на сарајевској телевизији као писац сценарија и водитељ серија емисије „Ходољубља“. Његови суграђани сматрали су га једним од највећих боема свога времена.