Prepodobni Marko, podvižnik i čudotvorac, zamonašen je od svog učitelja svetog Jovana Zlatousta u 40.godini svojoj i bio u jednom manastiru kraj Ankare u Galatiji. Zatim je proveo 60 godina u Judejskoj (ili Nitrijskoj) pustinji. Bio je veoma trudoljubiv; odao se izučavanju Svetog Pisma i celo je Sveto Pismo znao naizust; dostigao vrhunac podvižništva i vrline. Znak i dokaz toga su: vrlo poučne i korisne knjige koje je napisao, i dar čudotvorstva koji je od Boga dobio. Bio je mnogo milostiv i plakao nad bedom svakog Božjeg stvorenja. Kada jednom bezmolstvovaše, molitveno tihovaše, u svojoj keliji i rađaše na sebi, dođe k njemu jedna hijena i donese mu svoje slepo štene. I svojim utučenim izgledom moljaše svetitelja da se sažali na njeno mladunče i isceli mu oči. Svetitelj pljunu u slepe oči mladunčeta, pomoli se Bogu, i mladunče progleda. A posle nekoliko dana hijena donese svetitelju jednu veliku ovnujsku kožu, kao nagradu i zahvalnost za isceljenje njenog mladunčeta. No svetitelj ne hte primiti kožu dok mu hijena ne pokaza nekim znacima da ubuduće neće klati ovce bednih ljudi.Ovaj svetitelj je stekao toliku čistotu srca, da je Sveto Pričešće primao iz ruku angelskih. O tome je prezviter u skitu, koji je pričešćivao svu bratiju, kazivao ovo: "Opazio sam da za vreme davanja Tajni Hristovih ja nikada sam nisam davao Svetinju Marku podvižniku, nego ju je Anđeo uzimao sa žrtvenika i davao njemu. Uostalom, ja sam primećivao samo ruku koja mu je davala Pričešće". Prepodobni Marko sav je i spolja sijao blagodaću Svetoga Duha koja je bila unutra u njemu. Po rastu beše mali, duguljaste glave i brade, obasjan sav unutrašnjom blagodaću Božjom. Upokojio se u Gospodu polovinom petog veka. Bogomudri otac naš Marko napisao je, prema Nikiforu Kalistu, oko četrdeset podvižničkih spisa, od kojih devet navodi poimence, i veoma ih hvali, Sveti patrijarh Fotije u svojoj "Biblioteci" (br. 200). To su knjige: O zakonu duhovnom, O onima koji misle da se delima opravdaju, O pokajanju, O postu, O krštenju, Razgovor uma sa svojom dušom, Razgovor sa jednim sholastikom, i Poslanica Nikolaju monahu. Prepodobni Marko pisao je i protiv jeretika Melhisedekita i Nestorijanaca. Njegova duhovna mudrost i podvižničko iskustvo, sadržano u tim knjigama, od tolikog je duhovnog značaja da su Sveti Oci podvižnici govorili: Sve prodaj - i kupi Marka! Radi duhovne koristi čitaocima, navešćemo samo nekoliko bogomudrih izreka i pouka svetog Marka: Gospod naš Isus Hristos, Božija Sila i Božija Premudrost, promišljajući o spasenju svih na bogodoličan način kako On sam zna, položio nam je kroz razne dogmate zakon slobode, koji se sastoji u jednom cilju naznačenom za sve: Pokajte se! Iz toga možemo razumeti da se sva raznolikost zapovesti Božjih svodi na jedno - na zapovest pokajanja.
Nikakvo dobro nije moguće ni poverovati ni učiniti, nego jedino Gospodom Hristom i Svetim Duhom. Izvršivši zapovest Božju, očekuj zbog toga iskušenje. Jer se ljubav Hristova kroz protivnosti isprobava. Ne traži savršenstvo duhovnog zakona slobode u vrlinama ljudskim, jer nema savršenoga u njima. Njegovo savršenstvo se skriva u Krstu Hristovom. Tražeći duhovnog leka, pobrini se o čistoti svoje savesti; što ti ona govori, to učini, i naći ćeš duhovnu korist. Savest je prirodna knjiga. Ko je čita delatno (na delu), taj u iskustvu oseća Božansku pomoć.Onaj ko misli da će bez molitve i trpljenja pobediti iskušenja, taj ih neće odagnati od sebe, nego će se samo još većma zaplesti.Gospod je skriven u Njegovim zapovestima, i nalaze ga oni koji to žele, po meri njihovog tvorenja zapovesti Njegovih. Svaki koji se krstio pravoslavno, tajanstveno je dobio blagodat od Svete Trojice, i ona dejstvuje (radi) u svakom čoveku po meri njegovog tvorenja zapovesti Božijih. Ljubav prema Bogu i bližnjemu jeste zapovest koja obuhvata u sebi sve zapovesti.Imaj svagda i nezaboravno u srcu svom smirenje Gospoda našeg: ko je On, i šta je postao radi nas, i sa kakve je visine svetlosti Božanstva otkrio se, i u kakvu je dubinu smirenja iz beskrajne dobrote prema ljudima sišao! On je postao ono što smo mi, tj. čovek, da bi mi postali ono što je On, tj. bogovi po blagodati. Logos Božji je postao telo, da bi telo postalo Logos. Budući bogat, On je osiromašio radi nas, da bi se mi Njegovim siromaštvom obogatili. Iz velikog čovekoljublja On se upodobio nama, da bi se mi kroz svaku vrlinu upodobili Njemu.
Od kako je Hristos došao u svet, od tada se, blagodaću i silom Duha Svetog, obnavlja pravi čovek stvoren po obrazu i podobiju Božjem. Treba se družiti i biti zajedno i poslušno se učiti od duhovnih i iskusnih otaca. Jer je opasno biti sam i bez svedoka, pogotovu kada se nalazimo u duhovnoj borbi.
Ko od sebe odgoni bol i poniženje, neka ne misli da će se pomoću drugih vrlina pokajati. Jer kenodoksija (prazna slava i ponos) i izbegavanje bola znaju da služe grehu i s desne strane. Ako ko padne u bilo koji greh i ne ožalosti se shodno veličini svoga greha, taj će opet lako pasti u istu zamku.
Treba najpre imati blagodat Duha Svetoga delatnu u srcu, i onda postepeno ući u Carstvo Nebesko.

Izvor: Pravoslavni kalendar

Slika: Današnja kazivanja